Дванаестог априла Република Српска обележава Дан руских добровољаца у знак сећања на Русе који су вековима ратовали за независност Срба. На жалост, у Русији многи нису чули за овај датум, иако је директно везан за руско страдање и проливање руске крви. Он не сме бити заборављен. Исто тако, многи не знају да су и Срби дали значајан допринос руским победама.
Хајде да се присетимо како су наши народи спасавали једни друге.
Руси за Србе
Дана 12. априла 1877. године Руски Цар Александар II објављује рат Османском царству. Руску армију пребацују иза Дунава да братске хришћанске народе ослободи турског јарма. Пре овог догађаја снажан добровољачки покрет из Русије одлазио је да помогне Србији. На хиљаде руских војника и официра добровољно је хрлило да одбрани Србију. Персонификација овог покрета био је Николај Николајевич Рајевски, унук легендарног јунака Отаџбинског рата из 1812. године генерала Рајевског. Николај Николајевич је јуначки погинуо у бици код села Горњи Адровац на југу Србије, где му се налази и споменик који Срби брижно чувају.
Током Првог светског рата персонификација руских добровољаца била је медицинска сестра Дарија Коробкина. Она је помагала рањеним борцима и погинула у тешкој бици на реци Дрини 1914. године. За живота је говорила: «Када би само знали Руси какву муку трпе Срби, пожурили би преко Карпата. Али, они то не знају». Сећање на одважну медицинску сестру овековечено је спомеником.
Почетком `90-тих година када се распадала Југославија на стотине руских добровољаца поново креће да помогне српској браћи. Дана 12. априла 1993. године одиграла се неравноправна битка на узвишици Заглавак у Републици Српској. Срби и Руси тада јуначки одбијају напад вишеструко јачих непријатељских снага. Међутим, то је само мали део руске помоћи Србима.
Али, и Срби су много тога учинили за Русију.
Срби за Русе
Имајући у виду блиске историјске везе Руске Империје и Србије, много Срба је ратовало за интересе Русије, при том, ништа мање храбро од Руса који су гинули за интересе Србије. Око 60 Срба у XVIII и XIX веку постали су генерали руске армије. У знаменитој Бородинској бици десеторица од укупно 37 генерала били су Срби. У Новоросији су српски јунаци основали две области – Славјаносербију и Нову Сербију. Неколико векова касније српски добровољци се боре за независност Луганске и Доњецке Народне Републике.
Истакнути дипломата Петра Великог, Сава Владиславић Лукић – Рагузински, био је Србин. Њега са правом сматрају оснивачем руске обавештајне службе. Он је у Русију довео Ибрахима Ханибала, прадеду великог руског песника Александра Пушкина.
Срби су пружили уточиште многим руским емигрантима који су бежали од ужаса Грађанског рата, али су у исто време активно учествовали и у револуционарном покрету. Око 30 хиљада Срба учествовало је у Октобарској револуцији, проливши своју крв за идеале социјализма. Српски народ је у пролеће 1941. године устао против владајућег режима не дозволивши му да подржи Хитлера, због чега је немачка војска упала у Југославију што је за неколико месеци одложило нацистички напад на СССР. Затим су Срби организовали антифашистички отпор што је принудило Немачку да за његово гушење пребаци неколико дивизија које би иначе биле послате на Источни фронт. После је совјетска армија, заједно са југословенским партизанима ослободила Балкан, што у Србији, за разлику од земаља на Западу, поштују и памте до дана данашњег.
Многи су заборавили да је 1999. године председник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић званично замолио председника Бориса Јељцина да присаједини тадашњу државу Србије и Црне Горе – Савезну Републику Југославију – Савезној држави Русије и Белорусије. На жалост, тадашња понуда није била услишена. Међутим, нема сумње да пријатељство и савез Русије и Србије имају велику будућност. Најважније је да никад не заборавимо наше историјске везе.