Џаба Ивица Дачић шаље данас у Загреб, препорученом поштом, коверат у коме је списак имена 20.000 српске деце коју су усташе побиле у Јасеновцу. Нити тај коверат у Загребу има ко да прими, нити списак ко да прочита!
Одговор Загреба на изложбу у УН у Њујорку о страшном хрватском злочину у Јасеновцу, стигао је још давних година, поновљен је и ових дана, а кратко и јасно гласи – „Срби фалсификују Јасеновац“!
Хоће Хрвати рећи и да су оне страшне фотографије на којима се виде мали Срби, изобличени од гладовања, страха и понижавања, док чекају сигурну смрт – фалсификат. Кажу и да су оне још страшније фотографије на којима се виде кољачи и жртве, они лепи млади људи, криви само зато што су православци и Срби – такође фалсификат. Да су и они лешеви који су стизали низ Саву до Београда – фалсификат. И да су спискови, дуги и крвави, спискови са именима побијених – фалсификат. Фалсификат је вероватно и списак малих Срба побијених у Јасеновцу који ће им данас поштом послати Дачић.
Живимо у страшном времену када је све могуће и када ништа није немогуће. У времену страшног лицемерја и бозбожништва.
Пре пар недеља, на програму српске државне телевизије, а у ударном термину“, одгледао сам веома занимљив амерички филм! Изузетно филмско остварење почиње сценом у којој се, руском војнику, који у Берлину подиже заставу Црвене армије на тек заузету зграду Рајхстага, као случајно, заврне рукав блузе, а испод, на руци, засија пет – шест ручних сатова које је војник, очигледно, украо од јадних Немаца чији је Рајхстаг заузео.
Филм даље, у замршеној радњи, разрешава основну дилему која, у најкраћем гласи, да ли је на руског злочинца, који убија децу по Русији, и кога јуре кроз цео филм, на његову изопаченост више утицао боравак у Хитлеровом логору за ратне заробљенике, или, живот у слободи Совјетског савеза?
Гледајући уметничко остварење, присетио сам се и једног сличног, само документарног енглеског филма, приказаног не тако давно на једној домаћој кабловској телевизији. У филму, Енглези показују како су немачки СС одреди и панцер дивизије 1941. године кренули у Русију на излет, нису тамо згазили на цвет на ливади а камоли затрли десетине хиљада руских села и градова, побили више од 20 милиона Руса, а онда су 1945. Руси дошли у Берлин и, ничим изазвани, починили тамо стравичне злочине!
Као и Хрвати из Загреба, тако нам и амерички и енглески редитељи поручују да је историја коју смо до сада учили – фалсификат. Није дакле, руски војник који подиже заставу руске победе на Рајхстаг, прешао пут од Дона и Дњепра, од Москве и Лињинграда до Одре и Висле, до самог Берлина, да порази највеће зло досадашње историје цивилизације. Не, циљ руског војника, после хиљада километара борби и тешких страдања био је да опљачка невине Немце. Да им украде пет или шест ручних сатова! Нису зло фашисти, зло су Руси! Нису злочине чинили Немци по Русији, злочине су чинили Руси по Немачкој, ничим изазвани.
Није Хитлер 1941. године издао наређење да се Москва сравни са земљом, а да се ни једном Русу, ни детету ни старцу, не дозволи излазак из града, него да се сви побију а Москва потопи. Нису пуних 900 дана Немци давили Лењинград и милионе невиних људи, деце, жена, стараца. Нису, него је Стаљин 1945. издао наређење да се сатру невини Немци. И, да, нису Немци побили 20 милиона Руса, него су их жртвовали Стаљин, Жуков, Чујков, Јерјоменко, Рокосовски и Коњев.
Живимо у страшном времену у коме је све могуће и у коме ништа није немогуће. Чак и то да Хрвати оптуже Србе да фалсификују Јасеновац.
И, шта ће у Хрватској, шта ће у свету променити Дачићев списак од 20.000 српске деце побијене у Јасеновцу. Ништа. Оптужба да Срби фалсификују податке о најстрашнијем логору у Европи за Другог светског рата само је корак до следеће тврдње. За коју годину или деценију, свеједно, биће да Јасеновца није ни било. Да није било ни јама по Херцеговини. Да је онај дечкић, Србин, кога усташки кољачи држе изнад јаме, и поносно се са њим сликају, секунд пре него што ће га заклати – само фикција, српски фалсификат, да је оно можда Хрват кога убијају Срби.
Док Дачићев коверат са списком 20.000 побијене деце путује у Хрватску, у Београду, у кругу Двојке, читам јутрос, оптужују Дачића да поново потпаљује међународне, међусуседске односе Србије и Хрватске. Било би паметније, кажу у Београду, да је ћутао. Зарад добросуседских односа, а, и докле више то помињање Јасеновца.
Можда Хрвати, они из Загреба што оптужују Србе да фалсификују Јасеновац ипак знају шта раде и са ким имају посла. Можда народ који је спреман да заборави оног дечкића изнад херцеговачке јаме, са усташком камом под грлом, и није боље заслужио.
Једино у шта верујем јесте да прича о руском војнику који иде пешке од Дона и Дњепра до Берлина, не да ослободи свет од фашизма, него да тамо украде пет ручних часовника, неће тако лако проћи код Руса.
Они имају мало више националног самопоштовања и не заборављају тако брзо као ми Срби. И, да, имају и С 400.
Зоран Шапоњић
Извор: iskra.co
