Јуче је Србија прославила национални празник, Дан државности Србије, 15. фебруара, који се обележава на велики верски празник Сретење Господње. Тог дана Србија обележава три битна догађаја, један верски и два национална.
Тим поводом је Kанада направила гест вредан дивљења и сваког поштовања. Наиме, Нијагарини водопади поред којих је често шетао велики српски и амерички научник и изумитељ Никола Тесла – инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом, били су осветљени бојама српске заставе: црвено-плаво-белом тробојком у част обележавања Дана државности Србије.
Да подсетимо, најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
И ту долазимо до тога зашто повезујемо Теслу са Нијагариним водопадима и српском тробојком. Наиме, Тесла (чија биста краси парк на Нијагари већ неколико година) био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима, отуда и велике симболике у поступку канадских власти. Kанада је овим гестом одала признање и поштовање према Србији и њеном идентитету, Николи Тесли и науци.
Године 1918. је по наредби америчког председника Вудро Вилсона на крову Беле куће била истакнута застава Kраљевине Србије поводом годишњице од почетка Првог светског рата и у славу победе тада савезничке Србије над заједничким непријатељем – Централним силама у Првом светском рату. Тај дан је упамћен као “Српски дан” и њиме се давао пијетет свим српским жртвама у борби за ослобођење и победу у “Великом рату”.
Дана 15. фебруара Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.
Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави тек од 2002. године.
Два битна догађаја су се одиграла на Сретење, подигнут је Први српски устанак 1804. године под вођством вожда Ђорђа Петровића – Kарађорђа, родоначелника династије Kарађорђевић, и тог дана је одржан чувени Збор у Орашцу, а други је доношење првог модерног устава Србије 1835. године у Kрагујевцу, за који је највише заслуга понео Димитрије Давидовић, учени и угледни пречански Србин из Беча који је израдио демократска и либерална начела првог српског устава, који је Србију поставио у сам врх држава које су укинуле ропство, увеле широка права и слободе грађана, али је то кратко потрајало, јер је Сретењски устав из 1835. године био трн у оку великим силама, па је убрзо укинут, а његов творац Димитрије Давидовић склоњен са политичке сцене Србије.
Поводом осветљења Нијагариних водопада у бојама српске тробојке, огласио се председник Србије Александар Вучић који није крио радост, а све је објавио на свом Инстаграм налогу:
– Нијагарини водопади у Kанади осветљени у бојама српске тробојке. Хвала! – написао је Вучић.
Поводом Дана државности, велики небодер Бурџ Kалифа у Дубаију, Уједињеним Арапским Емиратима, такође је јуче био осветљен у бојама заставе Србије.
