Због непријатељске политике Токија према Москви потписивање мировног споразума, на који се чека још од Другог светског рата, и даље није могућe, упркос тврдњама јапанских званичника да су спремни да „закопају ратне секире“ са Москвом.
Јапански премијер Фумио Кишида је поновио да ће јапанска влада наставити да следи курс који има за циљ закључивање мировног споразума са Русијом упркос погоршању билатералних односа.
„Не бих прецењивао те фразе јапанског премијера Фумија Кишиде да ће Јапан покренути питање потписивања мировног договора са Русијом приликом решавања свих територијалних питања. То је дежурна фраза и ништа више од тога“, истиче руски експерт Валериј Кистанов.
Односи Русије и Јапана, две државе које су технички и даље у рату, постали су сложенији услед догађаја у Украјини и антируске политике коју води Токио. Јапан се придружио Западу у санкцијама Москви, док кијевском режиму обећава непоколебљиву подршку против Русије.
Док је кинески лидер у марту био у Москви, јапански премијер је изненада посетио Кијев, поставши први послератни јапански лидер који је посетио ратну зону. Многи западни стручњаци су оценили да је та посета „учврстила одустајање Токија од вишегодишњих напора да побољша односе с Русијом“.
„У Јапану je одржана ванредна седница парламента на којој је премијер Кишида говорио, а у средишту пажње те седнице били су економски проблеми, јер је Кишидин рејтинг пао на рекордно низак ниво. То је последица његових неуспеха у привреди. Јапан сада гуши инфлација, плате не расту, а незадовољство је велико, па је 90 одсто његовог говора било посвећено економским проблемима, док се о међународним односима говорило кратко. Што се тиче Русије, поновљено је да ће се Јапан држати свог раније курса ка склапању мировног споразума. Чула се фраза о томе да ће Јапан наставити да се супротставља, како су рекли, руској агресији у Украјини. Тренутно не видим никакве изгледе за склапање мировног споразума, пошто је Јапан прешао све границе у вези са руском специјалном војном операцијом у Украјини, наметнуо је Русији, пре свега, трговинско-економске санкције, финансијске санкције, персоналне“, наводи експерт.
Тренутно не треба рачунати на позитивне промене у односима две земље, с обзиром да је јапански премијер, који председава Г7, давао обећања да ће предводити „јединствени фронт у решавању питања Украјине“.
„Јапан сада председава ‘великом седморком’ и чини све да ова седморка посвети што више пажње специјалној операцији, односно, како они сматрају, руској агресији на Украјину. Разматрају како да се супротставе Русији и помогну Украјини и ту је Јапан, рекло би се, један од лидера“, додао је Кистанов.
Токио следи курс САД у обуздавању Русије
Парадокс је у томе што Јапан не само да је у све ово увео санкције Русији, већ финансијски и на све друге начине помаже актуелни режим у Украјини, истиче Кистанов.
„Довољно је рећи да је Јапан пружио или планира да пружи финансијску помоћ Украјини у износу од 7,6 милијарди долара. Такву помоћ не пружају ни све европске земље које су територијално близу Украјине. Погледајте карту, где је Украјина, а где Јапан. Ипак, Јапан снабдева Украјину, између осталог, и робом двоструке намене – на пример, дроновима. Видите, ако се на дрон поставе неке врсте оптичког уређаја то ће бити борбени дрон, а ако му се поставе гранате – онда је већ јуришни“, каже експерт.
Осим што се од самог почетка догађаја у Украјини придружио западним санкцијама против Москве, Токио је још предводио антируски фронт у Азији, покушавајући да убеди одређене азијске државе да уђу у савез против Москве.
Поред тога, Јапан је главни војно-политички савезник САД у Азијско-пацифичком региону, а такође и земља с највећим контигентом америчких војника. Американци и данас само на острву Окинава држе војну базу са око 25.000 маринаца и не показују намеру да одатле оду. То је важан геополитички фактор, ако се има у виду да се на источним границама Русије већ годинама дешава исто што и на западним – распоређују се амерички системи ПРО, што руши стратешки баланс у свету и ствара директну претњу Русији и Кини.
Јапан јасно исказује своју позицију пуне подршке курсу САД и њихових НАТО савезника у сваком погледу.
„Мислим да овде постоји читав низ проблема, али свакако да не можемо да занемаримо чињеницу да Јапан следи курс Вашингтона у обуздавању Русије на сваки могући начин, укључујући и у вези са Украјином. Tо је жеља Јапана да остави траг и повећа свој статус у очима Запада кроз такве акције у вези са Русијом и Украјином“, каже експерт.
Путин је за све крив
Кистанов подсећа да је бивши јапански премијер Шинзо Абе планирао да реши питање територијалног спора између Русије и Јапана, да Куриле претвори у „острва пријатељства“ и закључи мировни споразум, док актуелни јапански премијер не дели у потпуности такав став.
„Вероватно овде постоји и нека врста негодовања, с обзиром да је покојни премијер Јапана Шинзо Абе око 10 година блиско комуницирао са Путином и износио разне концепте о решавању територијалног питања који су, са становишта садашњег званичног Токија, помирљиви. Конкретно, наводно су разговарали о томе да се ограниче на два од четири јапанска острва, али све те наде су се расуле и он је прво отишао са места премијера, а онда је убијен. Потом се све вратило на старо и вероватно је Фумио Кишида, који је био министар спољних послова у Абеовом кабинету, био противник оваквог Абеовог помирљивог курса“, оцењује Кистанов.
Према његовим речима, тешку економску ситуацију која погађа Јапан, јапанске власти покушавају да оправдају ситуацијом у Украјини, окривљујући Путина за те догађаје и скок цена енергената од које зависи јапанска економија.
Подсетимо, Јапан и Русија од Другог светског рата нису потписале мировни споразум којим би и формално био окончан рат две државе. Главни камен спотицања је територијални спор око групе острва које Руси називају Курили, а Јапанци својом „северном територијом“.
Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године, док Москва инсистира на томе да су острва ушла у састав Совјетског Савеза на основу исхода Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не подлеже преиспитивању.
Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој је Москва пристала да, након закључивања мировног споразума, размотри могућност да Јапану преда острва Хабомаи и Шикотан, али је Токио касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва. Такве захтеве Токио има и данас, док Москва истиче да су четири острва Курила неотуђиви део Русије.