На пола пута између Ужица и Пожеге налази се Потпећка пећина, монументално дело природе са највишим отвором на Балкану. Изградиле су је воде понорнице које избијају из пећине и стварају реку Петницу, а препуна је пећинског накита
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Потпећка пећина је изворског типа и налази се на око 500 метара надморске висине. Препознатљива је по највишем пећинском улазу на Балкану, високом око 50 метара, што ову пећину убраја у монументално дело природе. Џиновски портал у облику потковице, висок 50 метара од корита периодског тока до свода, а широк 12 метара при дну, односно 22 метра при врху, издубљен је на кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 метра. Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. 
Пећина је дугачка десет километара и другим крајем излази у село Дрежник, али је посетиоцима на 9 степени целзијуса, колика је стална температура у пећини, за разгледање доступно само 555 метара у којима се налазе дворане. Прва је Дворана под куполом, затим Дворана змајева, Цвијићева и Дворана Снежана и седам патуљака. Легенда каже да су овде живела два пећинска змаја која су чувала чудотворни извор који је, према предању, лечио нероткиње. Када је извор пресушио змајеви су се скаменили, али њихови облици су и данас видљиви. Најниже дворане пећине имају својства природне хипербаричне коморе у којој се концентрација кисеоника креће чак од 33 до 40 одсто. Све доступне целине су богате пећинским накитом који се ретко виђа у крашким пећинама. 
Овај најзначајнији спелеолошки објекат југозападне Србије пун је пећинских украса необичних имена: Самац, Чика Љуба и његове мачке, Орао на стени… Стене у пећини су беличасте боје, масивне, делом банковите и слојевите. Наслаге бигра које су настале из вода пећинских река се посебно истичу међу геолошким творевинама. 
Потпећка пећина је изворског типа јер су је изградиле воде понорница које после подземног тока избијају испред пећине и граде пећинску реку Петницу. Верује се да су још у време неолита пећину насељавали људи који су знали да користе њене погодности. О њиховом боравку сведоче пронађени остаци керамике, обрађени јеленски рогови као и камено оружје које су користили у лову. Потпећка пећина има својство природног добра и заштићена је због свог карактеристичног улаза, разноврсних облика калцитне орнаментике, специфичних хидролошких обележја, начина настанка и гео-морфо-хидролошке серије коју чине крашка дрежничка депресија. 
У Потпећкој пећини посете су могуће током сезоне која траје од априла до новембра, а годишње је у просеку посети око седам и по хиљада људи. Из Потпећке пећине избија чиста речица Петница, на којој су мештани у даљем речном току кроз село Потпећ направили мноштво базена најквалитетније пастрмке.Потпећка пећина и село Потпећ су једно другом дали име, село јер се налази под пећином, а пећина јер се налази у селу.