Могућност да Србија добије излаз на море преко Херцег Новог, или макар дијела данашње општине Херцег Нови, апсолутно је у оптицају, сазнаје портал Српско уједињење из више домаћих и дипломатских извора.
– Наводни коридор до западне Албаније, гдје би Србија добила излаз на море, апсолутно је нереалан. Ова варијанта се недавно помињала приликом разраде плана Грегора Коплиа, директора Института за стратешке студије, за решење косовског питања. Један од разлога је америчко противљење било каквом српском утицају на простору данашње Албаније. Такво решење би значило и да би Албанија аутоматски “прогутала“ Косово, након што би за њега дала територијалну компензацију и остварила великодржавни пројекат, каже један од саговорника портала Српско уједињење.
Дипломата, саговорник портала Српско уједињење, увјерава да није први пут Херцег Нови поменут као један од модалитета за задовољење Србије за изгубљене територије.
– Неколико година прије него је Црна Гора на референдуму изгласала излазак из државне заједнице, званични амерички дипломатски кругови и неформалне групе које утичу на креирање спољне политике Вашингтона, директно су саопштили Ђукановићу “да није извјесно да ће Херцег Нови за 30 година бити у саставу Црне Горе“. Према том плану, којим је баратала тадашња дипломатска “прва постава“ САД у Србији и Црној Гори, али и представници америчког Националног демократског института, исказано је интересовање за Бар, као НАТО луку, по стицању независности. Тај дио пројекта је остварен. Значајан дио јужног дијела Црне Горе, сходно тој пројекцији, био би претворен у коцкарски и хедонистички рај у коме би се окупљала “регионална елита“. Херцег Нови је изузиман и наглашавала се његова доминантна “српска већина“, која је појачана избјегличким таласом из Херцеговине, објашњава наш извор.
Из данашње перспективе, индикативно је да су представници српских политичких партија из Републике Српске и Босне и Херцеговине, нагло заћутали са активном кампањом за корекцију границе са Црном Гором, управо на простору Суторине. Поменута кампања била је актуелна до прије пар година и трајала је од 2014. па све до 2017. Један од активних актера те кампање био је и донедавни владика захумско – херцеговачки Григорије, који је подржавао политичке пројекте Милорада Додика. Он је у фебруару ове године одустао од те приче и саопштио да га та тема више не занима.
На улазу у Игало и данас стоји стари гранични камен са натписом “Ерцеговина“ који наводно свједочи да је подручје Суторине са излазом на море, у мјесту Њивице, припадало Босни и Херцеговини, односно, ако посматрамо из актуелне регионалне перспективе и нове постратне ентитетске прерасподјеле у тој држави – Републици Српској.
Извор портала Српско уједињење близак Министарству вањских послова Црне Горе потврдио је да није немогуће да се Додик “примирио“ са иницијативом управо зато што рачуна да Република Српска, односно Србија, калкулишу да могу доћи до излаза на море У Херцег Новом без много халабуке и тензија, ако им се “посреће“ неке околности. Подсјећа и да је Милорад Додик током једног интервјуа за српски портал Еспресо саопштио да будућој уједињеној српској држави треба да припрадне и дио Црне Горе.
Дипломатски извор портала Српско уједињење, тврди:
- Српски утицај у Херцег Новом је неспоран, тако да би таква “прекомпозиција“ државне границе била природна. Заједничка контрола Превлаке од стране Срба и Хрвата такође би појачала регионалну безбједност, што би завриједило и руску и америчку подршку.
Овакав пројекат, подвлачи он, може се реализовати искључиво уз америчку подршку и лидерство.
– Ђукановић не би могао да одбије Американце, закључује он.
Саговорник портала Српско уједињење каже да је последњих година примјетно дјеловање британских оперативаца по овом питању, више по принципу прикупљања информација, него по повлачењу конкретних потеза. Гдје се умијеша или интересује британска служба, тврди он, може се констатовати да предстоји занимљив расплет.
У сваком случају, Херцег Нови или макар Игало са Суторином, капарисани су за Србију, уколико се евентуални српски уступци на Космету и у Прешевској долини, буду надомјештали средњорочним присаједињењем Републике Српске Србији. Била би то респектабилна српска држава чији би регионални значај био окрњен без излаза на море. А тај излаз је пријеко потребан, између осталог, и због реализације трговинских споразума Србије са Русијом и Кином.
