Уз велике мере обезеђења и огроман интерес домаћих и страних медија у великој судници сплитског Жупанијског суда почело је дуго очекивано суђење Драгану Васиљковићу познатијем као капетан Драган који је одбацио кривицу за ратне злочине над хрватским војницима и цивилима.
„Осећате ли се кривим?“ питао га је судија Дамир Ромац.
„Апсолутно не“, одговорио је Васиљковић као из топа. Оптужницу је у целости разумео, али је не прихвата. Не треба му преводилац, хрватски разуме одлично.
„Једини злочин направљен је према мени“
Одбрана ће оспорити да је Васиљковић био заповедник јединице за посебне намене, како се наводи у оптужници.
Подужи, доста емотивни, експозе изнио је и сам Васиљковић. Поносан је на своје специјалце книнџе, није бранио Велику Србију, већ своју једину домовину Југославију.
„Нисам злочинац. Једини злочин је направљен према мени. 11 година сам у затвору без пресуде, иједног ваљаног доказа. Истрага је била за анале, а оптужница је дигнута након десет година. Нисам анонимус, већ један од најпознатијих официра тог рата, био сам на насловницама, нисам силазио са екрана. Нису ме требали изнова откривати“, казао је Васиљковић на почетку свог излагања које је потрајало 20-ак минута. Поздравио је судско веће које уз Ромца, чине и судијеи Бруно Клеин и Мариа Мајић, дипломатски кор и новинаре. Захвалио се на времену које му је пружено да изложи, како је рекао, своју ноћну мору која траје већ 11 година.
„Волио сам Југославију, одгајан сам на филмовима Вељка Булајића“
„Једанаест година уста су ми везана, ово је први пут да могу изнесем своју причу. Хтео бих да се представим јер слика и тон каквим ме хрватски медији представљају и мени су тешко препознатљиви. Она не личи на мене, нити говори о мени. Неоспорна је чињеница је да ме 2005. врх хрватског правосуђа прогласио ратним злочинцем, и то јавно. Тако ме прогласила тадашња министрица правосуђа. Гласноговорник полиције и угледни историчар јавно су упозорили министрицу да је ратни пут капетана Драгана истражен и да не постоје индиције против њега, нити људи који су били под његовом командом да се могу повезати са ратним злочином. Сведоци нису постојали 14 година. Ова оптужница је толико комична, безочна и безобразна да никад није требала бити дигнута. Људи који су је дигли немају самопоштовања, а немају поштовања ни према суду. Толико лажи…“, залауфао се Васиљковић. Прекинуо га је судија Ромац.
„Немојте вриеђати…“, упозорио га је.
„Зар вређам?! Постоје истина и лаж. Опростите, немојте замерити. Квалификовани сам кочијаш, живио сам по разним местима гдје се говори хрватски, српски, свахили. Опростите што се не могу тако лепо изражавати као ви“, у трену се смирио Васиљковић.
„Сви смо били Југославени, то што сам био Србин, то је било споредно“
„Рано сам отишао из Југославије. Људи који су рано отишли из домовине, код њих се буди јачи патриотизам, него код људи који остају. Тако и код мене. Ја сам стварно волио Југославију. Много сам је волио. Нисам је бирао, дата ми је рођењем. Сви смо били Југославени, нисмо имали другу државу. То што сам био Србин, то је било споредно. Одгајан сам на филмовима Вељка Булајића, то смо гледали. 80-их сам допловио у моје Јадранско море једном предивном јахтом. Кажем моје, јер је Јадранско море било моје море, исто као што је данас ваше, које су ми неки злотвори отели. Замислите, господине председниче, да вам неки злотвор сада отме хрватско море. Јер верујте, ја сам га доживљавао својим, исто као што га сада ви доживљавате. Агресију на Југославију починили су домаћи издајници и страни плаћеници, као Јеан Мицхеле и хиљаде других који су дошли из белог света да врше агресију на моју Југославију. Себе представљају као бранитеље, а мене као агресора. А ја сам бранио моју Југославију. Ту нешто није у реду и сматрам врло увредљивим кад мене нетко назове агресором“, образлагао је Васиљковић своје виђење “Домовинског рата“.
„Поносан сам што ми је кум Хрват, волим га више него иједног Србина“
„Чак је 30 посто Хрвата било против разбијања Југославије, исто су је тако вољели као ја. Не верујем ни у какву великосрпску агресију. Нисам упознао иједног Србина који је с пушком у руци бранио Велику Србију, а сигуран сам да ни ви не знате ниједног. Овај процес нема везе са никаквим ратним злочинима из 90-их. Ово је јако лоша, неинтелигентна, монтирана прича, а најстрашније је да су, они који су је монтирали, свесни тога. Сви свједоци су дали лажне исказе. То је страшно, људи којима је поверена правда да тако огрезну у криминал. Јер то је криминал. Нисам био агресор, ја сам био бранитељ моје домовине Југославије, изгубили смо је нажалост. Све се ово догађало док је у Сабору један Главаш дискутовао колико Срба треба стрељати за једног хрватског официра. Замислите како је на мене то деловало. Мој мотив је био бранитељски, а не агресорски. Бранио сам Југославију која ми је отета. Ја сам то прихватио. То се догађа у Свету. Сигуран сам да ја и данас имам просечно више пријатеља Хрвата него просечан Хрват. Никада нисам дозволио да то прерасте у мржњу према појединцу или народу. Поносан сам што имам кума Хрвата, кога волим више него иједног Србина, јер моја вјера каже, Бог па кум. Да, он својој кући има моју и Готовинину слику. Шизофренија. али тако је. Мислим да има пуно Хрвата који се стиде што се данас дешава у овој судници. Неки ће доћи сведочити. Заробљеници су имали само лепе речи, ово су лажи и неистините, доказаћемо, и то врло лако да су сведоци дали лажне исказе. До једног. Биће занимљиво видети што ће хрватско правосуђе урадити. Поносан сам на свој и ратни пут книнџи. На сваки њихов дан. Потпуно сам спреман да прихватим одговорност за све њихове активности. Ниједан од њих никада није оптужен. Хашки трибунал је све истражио детаљно и одустао од поступка. Код мене се није смио починити ратни злочин. Немогуће је да сам направио ратни злочин“, уверавао је Васиљковић.
„Ја да командујем тенковима ЈНА? То је као да сам командовао 4. бригадом“
Осврнуо се и на трећу точку оптужнице.
„Да сам ја командовао снагама ЈНА?! Па то је исто као да кажете да сам командовао 4. бригадом у Олуји“, закључио је Васиљковић. Суцу Ромцу је казао да га доживљава као нови пар очију.
На сплитски суд доведен је с ‘лисицама’ на рукама, видно мршавији, а на уласку у судницу насмешио се публици у којој је уз новинаре и неколико дипломата. Судницу је чувало 10 правосудних полицајаца, а испред ње и зграде суда већи је број полицајаца у цивилу и униформи.
Васиљковић је почетком године након истраге која је трајала дуже од 10 година оптужен да је као заповедник Јединице за посебне намене у саставу паравојних српских формација, односно заповедник Наставног центра за обуку припадника специјалних формацији “Алфа“, поступао противно одредбама Женевске конвенције. У оптужници стоји да је током јуна и јула 1991. у затвору на книнској тврђави те током фебруара 1993. у Брушкој код Бенковца мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.
У оптужници и смрт њемачког новинара Егона Сцотланда
Тужитељство га терети и да је током јула 1991. у Глини, у договору са заповедником тенковске јединице ЈНА, израдио план напада на тамошњу полицијску постају те приградско насеље Јукинац, села Горњи и Доњи Видушевац, а потом и њихово заузимање. Током напада су оштећени и уништени цивилни објекти, становништво натерано на бег, пљачкана имовина те убијени и рањени цивили и Немачки новинар Егон Сцотланд.
Ухапшен је пре десет година у Аустралији где је живо под лажним именом и био тренер голфа, но тамошњој је Влади требало пуних шест година да 2012. донесе одлуку о његовом изручењу Хрватској.
Коначно је изручен у јулу 2015. и након што је са загребачког аеродрома комбијем доведен у Сплит смештен је у затвор Билице.
Одбрана: Није био заповједник, већ инструктор
Васиљковића који има српско и аустралијско држављанство заступају заступници Слађана Чанковић и Томислав Филаковац, а његов предмет броји неверојатних 40 хиљада страница.
„Обрана нема намеру доказивати невиност, јер нико није крив док му се правоснажно не докаже. Обрана ће се супротстављати наводима оптужбе и, надам се, изборити ослобађајућу пресуду. Оптужница се темељи на претпоставци да је Васиљковић био заповедник и надређен онима који су чинили ратне злочине, но за ту тврдњу нема веродостојних доказа, него сведоци лаици износе личне закључке. Заповедник мора бити именован у писаној форми, небитно је ради ли се о регуларним или паравојним постројбама. Цела оптужница темељи се на тој претпоставци, а он ни теоретски није могао починити оно за што га се терети јер није био заповедник, већ авантуриста и инструктор“, казао је адвокат Филаковац.
Десет година иза решетака без пресуде
„Васиљковић је већ осуђен и казну је већ издржао. Од 2006. године налази се у притвору лишен слободе, а ништа му није доказано. Донесена је пресуда пре пресуде. Васиљковић је измрцварен, нарушеног здравља. Оптужница је дигнута тек 8. јануара 2016. године, 15 година након догађаја. До тад нико не спомиње Васиљковића као починитеља ратних злочина. Истрага за оружану побуну је обустављена, ни хашки трибунал није нашао ништа спорно. Ово је политички мотивисан поступак“, казала је бранитељица Чанковић.
„Ко је Драган Васиљковић? Можда идеалиста. Рано је напустио Југославију, медијски је био експониран његов лет преко Атлантског океана. Почетак рата затекао га је у Београду. Као професионални војник није имун на догађаје. Мотивисан сликама страдања укључио се у рат. Био је инструктор, а не заповедник. Таквим су га доживљавали заробљени војници. Основао је хуманитарни фонд за помоћ страдалима свих националности, а био је и активни учесник у рушењу режима Слободана Милошевића“, казала је Чанковић.
Сведок оптужбе дао исказ док је служио казну за прекршај?
Довела је у питање исказ сведока који је био у кувар у наставном центру Алфи у који су након Масленици доведени заробљени хрватски војници. Двојица су по оптужби ликвидирани, но не наводе њихова имена. Сведок је, пак, дао исказ за вриеме док је служио казну за прекршај, а није процесуиран премда је учествовао у војним акцијама, образложила је Чанковић.
Нејасно јој је и како Васиљковића терете да је израдио план напада на Глину. Тенкови су били под ЈНА, а новинар Сцотланд убијен је метком из снајпера. Нема доказа да су оптужени и припадници његове јединице имали такво оружје.
„Верујемо да ћемо на овом суђењу доћи до истине о његовој улози у рату и да нећемо судити апстрактним истинама и пораженим идеологијама“; закључила је заступница Чанковић.
Оптужба: Имамо сведоке, али и документе
Тужитељице у предмету су Живана Берош и Санда Павловић Лучић из Жупанијског државног одветништва у Шибенику. Уверене су да ће доказати наводе из оптужбе, и то саслушавањем сведока, али и прикупљеном документацијом која је заплењена након пада САО Крајине.
Обрана капетана Драгана је тражила да се суђење ради лакшег доласка сведока из Глине премести на ближи суд у Ријеку или Загреб, но предлог је одбио Врховни суд.
До сада му је у три наврата продуживан истражни затвор, одбијена му је кауција од пет милиона куна, док је оптужница написана у задњи час, почетком јануара ове године. Овога лета је због проблема са срцем хоспитализован у КБЦ-у Сплит где му је уграђен стент.
Промиенио име и презиме јер Аустралци нису могли изговорити Васиљковић
Кроз суд ће по предлогу тужитељства следећих месеци проћи и свједочити 55 особа. Но, реч је само о особама које предложила оптужба, док одбрана тек треба предложити своје сведоке.
Бранитељи очекују да би њихова жалба Већу за људска права УН-а поднесена због Васиљковићева десетогодишњег притвора требала резултирати привременом мером због које би се од оптужби могао бранити са слободе. Представка се по ријечима његове адвокатице у првом реду односи на Аустралију која је Васиљковића „изнимно дуго држала у екстрадицијском затвору, али и Хрватска где је још увек у притвору“.
Жалба се, појашњава загребачка одвјетница Слађана Чанковић, у првом реду односи на Аустралију која је Васиљковића „изнимно дуго држала у екстрадицијском затвору, али и Хрватска гдје је још увек у притвору“. Чанковић подсећа и да су све државе дужне поступати по одлукама УН-ова Већа.
Васиљковић се након судјеловања у побуни у Хрватској вратио у Аустралију, а до хапшења је под именом Даниел Снеден живио у Пертху, где је био тренер голфа.
Име је промијенио јер су Аустралци тешко изговарали Васиљковић, појаснио је данас. Било је то када је обукао униформу аустралијске војске. У Аустралији се није крио, потврдио је данас.
Посебни режим
Од данас је иначе за улазак у сплитску Палату правде уведен нови режим. Нема више посебног улаза за запосле суда и тужилаштва, сада сви улазе кроз један улаз и детектор. Многие судије и тужитељи ову вест нису примили најбоље.
Нови режим се увео због почетка суђења Драгану Васиљковићу. За то суђење завладао је, наиме, невиђени интерес медијских кућа из Аустралије, Немачке и Србије, долазак су најавили и конзули па је процењено да расположиве снаге правосудне полиције неће бити довољне. У Сплит је стога упућено појачање од десетак чувара. Рочиште је данас одржано без неких већих проблема, а у великој дворани сплитске Палате правде остао је и велики број слободних места.
Прочитајте још: Е ОВО ЈЕ ЛИДЕР: Додик најавио у Српској оно што у Вучић не сме да замисли у Србији!
ОПРАШТА МУ И КЛИНТОНА: Лидер радикала открио због чега неће да руши Вучића! (ВИДЕО)
Извор: Хина