Врховни суд Хрватске за 12. јун заказао је жалбено рочиште после кога би требало да донесе коначна одлуку о томе да ли ће Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган после 12 година проведених у притвору, од овог лета бити слободан човек.
Саво Штрбац, Члан правног тима одбране Капетана Драгана, објашњава да ће само рочиште у Загребу трајати тек неколико сати, а да ће се Васиљковић петочланом судском већу обратити путем видео-линка из затвора Лора код Сплита.
– Када судско веће чује обе стране, чланови ће се повући како би донели коначну одлуку о овом процесу. Моја процена је да ће поништити првостепену пресуду и процес вратити на почетак, а да ће истовремено донети одлуку да се Капетану Драгану укида притвор – каже Штрбац за „Вести“.
У Хрватској робија 27 Срба
У хрватским затворима тренутно је 27 Крајишника оптужених или осуђених за ратне злочине. Њих 19 је правоснажно осуђено, тројица чекају другостепену пресуду, четворица су у истражном затвору на основу оптужнице хрватског државног тужилаштва, а један је под истрагом. Крајишници робијају у Сплиту, Глини, Лепоглави, Загребу и Осијеку.
Он је уверен управо у овај сценарио зато што, како објашњава, Врховни суд Хрватске мора да утврди да је у пресуди којом је осуђен на 15 година грубо прекршено кривично право по коме је он могао бити суђен и осуђен искључиво за кривична дела на основу којих је донета одлука о екстрадицији.
– Мада је у тој одлуци окривљен за само једно кривично дело, фактички је пресуђен и за још два друга, што је груба повреда процедуре. Када донесу ову одлуку, судско веће ће одмах одлучивати и о укидању притвора, а кључни аргумент биће чињеница да је он већ иза решетака много више него што би износила максимална казна за оно што се терети – објашњава Штрбац.
Ипак, судије Врховног суда Хрватске могу и другачије да одлуче, а најреалнија су два сценарија. Први је да се првостепена пресуда у потпуности прихвати, а друга да се прихвати само у оном делу због кога је и изручен из Аустралије.
– Међутим, у оба случаја, иако је Васиљковић већ одлежао две трећине те казне, он не би по аутоматизму био одмах пуштен на слободу, већ би претходно морао да то затражи од Министарства правде Хрватске – каже Штрбац.
Уколико би се држао сопствене праксе, Врховни суд Хрватске би могао да се позове и на судски преседан у процесу који је вођен против Митра Арамбашића.
Случај Арамбашић је по много чему сличан предмету Васиљковића. Овај Србин, родом из далматинског села Отишића код Сиња, у одсуству је, заједно са још 38 припадника некадашње ЈНА и САО Крајина, 1997. осуђен на 20 година затвора због наводних ратних злочина почињених током рата у Хрватској. На терет му је стављено минирање бране Перућа на Цетини, јануара 1993. и учешће у ликвидацији троје заробљених припадника хрватске полиције.
Ухапшен је у Америци, где се после рата преселио са супругом и троје деце. Тамо је у екстрадиционом притвору провео пет година, а затим је 2006. изручен Хрватској. Суђено му је пред истим судом који је судио и Васиљковићу, Жупанијским судом у Сплиту и у поновљеном постуку му је потврђено 20 година робије.
Међутим, Врховни суд Хрватске је 2009. укинуо првостепену пресуду због „непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања и предмет вратио на поновно суђење“. Истовремено, тада му је укинут притвор по начелу „размерности“, односно због дужине трајања притвора. Пошто није имао држављанство Хрватске имао је могућност коју је искористио да до почетка поновљеног поступка оде за Србију, што је и искористио.
Немогућа ситуација
Споменка Тонковић, судија Жупанијског суда у Сплиту, која је била председница већа на суђењу Арамбашићу, за „Слободну Далмацију“ је 2009. године објаснила и правне оквире одлуке Врховног суда Хрватске.
„Ради се о процесно немогућој ситуацији. Ново суђење, тј. нови обновљени поступак моћи ћу спровести једино ако се он одлучи да се добровољно поновно појави на сплитском суду. Ако се не одазове позиву, нема начина за одређивање притвора и расписивање потернице, јер се поступак обнавља у његову корист, на његов захтев, а не по службеној дужности – казала је тада Тонковићева.
Извор: vesti-online.com
