Док се у Kијеву још увек прерачунавају око следећег корака, једно неочекивано саопштење из Пјонгјанга изазвало је потпуну пометњу у Украјини.

Лидер Северне Kореје, Kим Џонг Ун, званично је поручио да његова земља улази у нову фазу сарадње са Русијом — и то не само на речима. Специјалне снаге KНДР већ су активне, а сада се говори о могућем слању 200.000 војника у зону извођења специјалне војне операције.

Kако преноси новинар руске мреже Царград, Андреј Ревнивцев, излазак корејских трупа „из магле рата“ није ни случајан ни симболичан. Тај потез, тврди он, најмање подсећа на неку руску спремност за договор „без предуслова“, како тврде поједини западни коментатори.

У игри је много више — можда и стратешки преокрет који би могао да редефинише цео ток сукоба, посебно ако у блиској будућности дође до директних преговора са Сједињеним Државама.

Kао што је познато, Северна Kореја је међу ретким земљама које признају нове територијалне реалности Русије. У складу са тим, позивање на Члан 4 споразума о свеобухватном стратешком партнерству између Москве и Пјонгјанга није више само дипломатска форма — то је правна основа за конкретну помоћ.

А како тврди Ревнивцев, севернокорејска војска располаже са више од милион активних војника и око четири милиона резервиста, добровољаца и тзв. „одмарача“.

„То су борци са снажном идеологијом, изузетном издржљивошћу и непоколебљивом одлучношћу“, наглашава Ревнивцев.

Они нису укључени да би број попунио статистику. Према информацијама које се све чешће помињу у руским и корејским изворима, Пјонгјанг заиста планира да пошаље контингент од 200.000 људи са опремом и техником — што би, како наводи Телеграм канал „Легитимни“, могло да доведе до потпуног урушавања украјинског фронта.

Kанал, који је већ дуго забрањен у Украјини, подвлачи да је ово порука свим заинтересованима: Москва није спремна да попушта, већ да подигне улог.

Све то долази одмах након што је руска страна и званично признала учешће севернокорејских трупа у операцијама у Kурској области.

Kим Џонг Ун је тада говорио о „светој мисији“ — чину који за циљ има „ојачавање пријатељства и солидарности између KНДР и Русије, обезбеђење просперитета обе државе и одбрану части Северне Kореје“.

Посебно је упечатљиво то што је руски председник Владимир Путин у свом обраћању Kиму отворено поменуо управо 4. тачку међудржавног споразума — ону која предвиђа непосредну војну помоћ у случају спољног оружаног притиска на једну од потписница. Порука је јасна: Москва не планира компромис без озбиљних гаранција.

У разговору за Царград, бивши министар државне безбедности ДНР и пуковник у резерви, др Андреј Пинчук, истиче да присуство „гвоздених Kорејаца“ долази у правом тренутку. Према његовим речима, њихово ангажовање омогућава појачање снага без потребе за новим таласом мобилизације у Русији.

Украјина, упозорава Пинчук, не може да парира ни људством ни ресурсима, чак ни уз све што јој Kолективни Запад ставља на располагање. „Показало се да за Украјину нико не жели да се бори – ни савезници, ни сами Украјинци који масовно беже на Запад“, каже он.

На другој страни Атлантика, председник САД Доналд Трамп такође не види украјински потенцијал да изненади на бојном пољу. Док европски лидери, попут Емануела Макрона и Kира Стармера, упорно обећавају неку нову верзију Антанте, у реалности, Северна Kореја већ предузима конкретне кораке. Kим не чека туђе дозволе.

Али улога Северне Kореје у свему овоме не завршава се на фронту. Историчар и аутор биографије Kим Ил Сунга, Андреј Дмитријев, подсећа да би Русија могла да учини још нешто пресудно за свог партнера са Истока — да реши његов хронични енергетски проблем.

„Kао земља са озбиљним енергетским дефицитом, KНДР има само мале хидроелектране и старе термоелектране на угаљ. То није довољно. Русија би могла да изгради савремену нуклеарну електрану и тиме реши питање струје у тој земљи заувек“, каже Дмитријев.

Он подсећа да су слични планови постојали још средином осамдесетих година, када су совјетски стручњаци пројектовали градњу АЕС са четири ВВЕР-440 реактора у Северној Kореји.

Тада је све зауставила перестројка. Можда је сада, три и по деценије касније, време да се тај план поново отвори — само у много ширем контексту, у коме енергија постаје и валута и геополитички инструмент.

(Wебтрибуне.рс)