Последњих година, хемијско оружје Северне Кореје у сенци је њеног нуклеарног оружја. Оно, међутим, није ништа мање опасно. Слабљење Корејске народне армије (КПА) чини их битнијима за побједу него икад прије. Из практичних и доктринарних разлога, Северна Кореја ће готово сигурно користити хемијско оружје у рату, од контроле нереда до смртоносних нервних гасова.
Хемијско оружје ће се користити за стварање локалне, тактичке предности на првим линијама фронта и неутралисање неких предности, као што је снага ваздуха. Захваљујући изванредним ракетама и артиљерији Северне Кореје, они се могу користити и изван бојног поља. Северна Кореја ће вероватно хемијским оружјем из дубине напасти Јужну Кореју (РОК), од Демилитаризоване зоне до Бусана.
Велики број система преноса наоружања онемогућио би затварање хемијске претње КПА током рата.
Северна Кореја рашчлањује оружје за масовно уништење у различите категорије употребе. Нуклеарно оружје је стратешко средство одвраћања чији је циљ гарантовање сигурности династије Ким. Северне нуклеарне бомбе вероватно немају оперативну улогу у ратном сценарију, јер би њихова употреба натерала Јужну Кореју и Сједињене Државе да сруше севернокорејску владу.
Хемијско оружје, с друге стране, има оперативну улогу. Севернокорејске војне снаге редовно се обучавају за деловање у хемијском окружењу, а Северна Кореја производи сопствену хемијску заштитну опрему и системе за детекцију, од којих су неки пронађени за Сирију.
Хемијско оружје би се користило на више начина, али примарни циљ је сузбијање непријатељске одбране, омогућавајући КПА да савлада РОК и америчке снаге. Трупе се боре мање ефикасно када су у хемијској заштитној опреми, а одбрана је расута како би се ублажили ефекти хемијског напада.
С обзиром на непредвидљивост бојног поља и посебно хемијског оружја, севернокорејски планери ће их користити што је могуће раније у рату, када њихова укупна слика ратишта буде максимална. Како рат одмиче и неизвјесност расте, употреба хемијског оружја постат ће мање продуктивна, па чак и контрапродуктивна.
Врсте хемијских агенаса:
Северна Кореја има широк спектар агенаса за избор и од ње би се очекивало да своју употребу хемијских агенаса прилагоди конкретном задатку који је пред њим. Ефекти овог оружја се крећу од привремене онеспособљености до смрти.
Јужнокорејско министарство националне одбране проценило је 2012. године да Северна Кореја има залихе између 2.500 и 5.000 тона хемијског оружја. Годишња производња се процењује на 4.500 тона у мирнодопско време и 12.000 тона у ратно време.
Сматра се да Северна Кореја има хемијско оружје из пет принципа: побуне, гушење, крв, жуљеви и нервни агенси. Сматра се да су агенси за контролу нереда Адамсите (ДМ), ЦН и ЦС гасови. Средства за немире и такозвани „сузни“ гасови треба да растерају гомиле и генерално нису смртоносни за здраве одрасле особе.
Сматра се да Северна Кореја такође има такозване агенсе за гушење/плућа, гасове који делују на респираторни систем. Краткорочна изложеност захтева хоспитализацију; продужено излагање је смртоносно. Сматра се да КПА има приступ и хлор-гасовима и средствима за гушење фосгена.
Такозвани крвни агенси, који делују кроз излагање људском крвотоку, укључују цијановодоник и цијаноген хлорид.
Северна Кореја такође има иперит, средство које ствара ране, које иритира кожу и подручја производње слузи, попут очију и носа.
Коначно, верује се да Северна Кореја има високо смртоносне нервне агенсе, који делују тако што ометају нервни систем људског тела, што доводи до гушења. Верује се да Северна Кореја има залихе нервних агенаса сарина, сомана, табуна, ВМ и ВКС.
Према дугогодишњем аналитичару Џозефу Бермудезу, верује се да се Северна Кореја специјализовала за „иперит, хлор, фосген, сарин и В-агенсе“.
Системи испоруке:
Северна Кореја има мноштво начина за испоруку хемијског оружја циљевима, од пројектила дугог домета до командоса. Пјонгјанг ће имати могућност напада на циљеве у Јужној Кореји и шире, са локација не само у близини ДМЗ -а, већ и теоретски до руске и кинеске границе.
Важан фактор који треба узети у обзир у овој дискусији су релативно кратки домети у позоришту. Корејско полуострво је релативно кратко; од Хиесана на севернокорејској/кинеској граници до јужног врха Јужне Кореје је мање од 500 миља, или удаљеност од Портланда, Маине до Балтимора, Мериленд. Пјонгјанг до ДМЗ -а удаљен је само 100 стотина миља и само 120 миља до Сеула.
Ракете и пројектили су један од начина на који Северна Кореја може испоручити хемијско оружје и има најдужи домет. Министарство одбране САД процењује да 2014. године Северна Кореја има мање од стотину лансера ракета кратког домета свих врста, укључујући Токса/КН-02 Випер (дериват руског СС-21 Сцараб) са дометом 120 километара, и његова збирка ракета Скад, са максимум домет од 300 до 1000 килметара.
Северна Кореја такође има мање од педесет лансера за своје ракете Но Донг. Развијен помоћу Сцуд технологије, Но Донг има домет од 800 миља, што га чини корисним за ударање из дубине Северне Кореје на Јужну Кореју и Јапан.
Артиљерија је далеко најбројнији систем испоруке хемијског оружја. Верује се да Северна Кореја има 5.100 вишецевних ракетних бацача и 4.400 самоходних артиљеријских комада. Ракетна артиљерија од 122 милиметра или већа и теренска артиљерија од 152 милиметра или већа могли би испалити хемијске гранате. Већина артиљерије Пјонгјанга била би способна да изведе хемијске нападе.
Народно ваздухопловство Северне Кореје способно је да испоручује хемијско оружје ваздухом, али његова застарела флота авиона мање је поуздана и мање је вероватно да ће проћи кроз одбрану Јужне Кореје него на други начин. Такође ће бити јако тражени за конвенционалне мисије. Ипак, има осамнаест Су-7БМК „Фиттер“ и тридесет два Су-25 „Фрогфоот“ авиона који би могли извести хемијске ударе.
Велики број специјалних снага Северне Кореје и њихов значај за било који ратни план чине вероватним да ће у одређеној мери радити са хемијским оружјем. Обучени техникама инфилтрације, севернокорејски инфилтратори могли би се користити за испоруку хемијског оружја или експлоатацију хаотичних последица хемијског напада.
Можда постоје начини да Северна Кореја планира ширење хемијског оружја који остају неоткривени. Хемијски агенси се могу испоручивати подморницом или дроном. Северна Кореја би чак могла да користи нове, неоткривене тунелске системе за извођење хемијских напада иза јужнокорејских линија.
Циљеви:
Северна Кореја ће употребити хемијско оружје да промени однос снага на начин на који друге земље користе високу технологију. Најважнији циљеви биле би јужнокорејске снаге директно преко границе, које би попуњавале импресивну граничну одбрану земље. Напади попут ових у прилог копненој офанзиви настојали би да се пробију и олакшају притисак на Сеул и шире.
Ваздушне базе биле би кључне мете за хемијске нападе, јер би њихово затварање, чак и привремено, негирало огромну предност коју Сједињене Државе и Јужна Кореја имају у погледу ваздушне моћи. Ваздушна база Даегу, дом ловачких бомбардера Ф-15К ваздушних снага Републике Кореје, и америчке базе Кунсан и Осан вероватно би биле тешко погођене севернокорејским ракетама.
Јужнокорејске луке, попут Бусана, такође ће бити мете удара, јер ће то бити чворови кроз које ће протјецати америчко појачање. Хемијско оружје могло би се користити против складишта резервиста војске РОК -а, одлажући појачавање појачања за фронт.
Севернокорејске специјалне снаге могле би чак користити хемијско оружје против цивилних циљева. Напади на политичаре, инфраструктуру и друге цивилне циљеве велике вредности могли би изазвати панику и губитак поверења у владу. Напади слични нападу сарином 1995. у Токију у Јапану могли би смањити цивилни морал и изазвати панику. Успаничено цивилно становништво ће створити озбиљне проблеме, јер цивили запушавају путеве покушавајући побећи од борби.
Коначно, амерички објекти у Азији изван Корејског полуострва биц́е изложени хемијском нападу. Хемијски напади на ваздушну базу Кадена, ваздушну базу Мисава и ваздушну базу Иокота у Јапану зауставили би проток америчких ваздушних снага у регион. (Мало је недостатака у нападу на јапанску територију, јер Јапанци немају офанзивно оружје.) Слично, напади на објекте у Иокосуки, Атсуги и Сасебо би циљали снаге америчке морнарице. Гуам, база за америчке подморнице и бомбардере, надохват је севернокорејских пројектила већег домета, попут Таеподонг-а.
Закључак:
Да ли би Северна Кореја имала прилику да употреби хемијско оружје? распад конвенционалне севернокорејске војске чини употребу гаса неопходнијом него икад. КАИ има неколико „мултипликатора силе“ да побољша своју ефикасност на бојном пољу, а још мање њих које би само она користила.
Дуго се мислило да би употреба хемијског оружја изазвала „масовну одмазду“ Сједињених Држава и Јужне Кореје. Међутим, осим употребе нуклеарног оружја, потоње силе ће већ искористити све што им је на располагању да поразе инвазијске снаге КПА. Са становишта Северне Кореје, све док се не пређе нуклеарни праг, употреба хемикалија има мали политички недостатак.
Неуспех Запада да одговори на хемијску употребу у Сирији показао је да су упозорења о „црвеним линијама“ и употреби гаса шупља. Постоје велике разлике између гасовитих сиријских цивила и америчких трупа, али је јасно да су неки табуи употребе хемијског оружја истрошени.
Претња хемијским оружјем Северне Кореје је стварна и вероватноћа њихове употребе у рату је велика. Када рат почне, најбољи начин за америчко -јужнокорејске снаге да ублаже своје ефекте био би деградирање команде и контроле Северне Кореје и преузмање офанзиве. Ако генералштаб НК није у могућности слати наређења и примати тачне обавјештајне податке, бит ће тешко планирати хемијске ударе. Брза офанзива УН-а такође може захватити споро покретне артиљеријске и ракетне јединице.
Најефикасније свеукупно средство за ублажавање хемијске претње Пјонгјанга може бити преговарање с оружјем унапред. Ако би се Север могао убедити да се одрекне већине или целог свог хемијског оружја, то би умањило претњу цивилима и војницима у рату, како на Корејском полуострву, тако и у иностранству. То би укључивало разговор са Северном Корејом. Ако свет жели да укине хемијско оружје Северне Кореје, мора одмах да почне да разговара са повученом земљом.