ОНО што смо сматрали фантастиком својственом футуристичком филму, данас такорећи живимо.
Из Пекинга стиже вест да кинески произвођач електричних возила Икспенг планира масовну производњу летећих аутомобила до 2024. године. Већ је позната и цена тог двоседа чији је прототип Х2 представила – коштаће 157.000 долара.
Оно што је за сада објављено је да се летећим аутомобилом на малим висинама управља воланом за вожњу по путевима и једном полугом за режим летења.
На Икспенговој веб страници наведено је да X2 може да прими две особе, да има роторе који се могу склопити када је возило у режиму друмског саобраћаја и проширити када лети, као и да је максимална временска дужина лета до 35 минута.
Кад фантастика постаје реалност
Колико је заиста реално да већ за три године светом језде летећи аутомобили?
Професор на катедри за ваздухополовна средства Саобраћајног факултета у Београду, др Петар Миросављевић очекује да ће се они развијати:
- Не могу децидно да кажем да ће то тада бити. Ево видимо да је пандемија пореметила планове свих система саобраћаја, а замислите тек када је нешто у повоју. Генерално, тренд ће бити на тродимензионалном саобраћају у градовима. То је сигурно – каже он.
Он подсећа да се у Дубаију још 2017. појавио кинески дрон, који је могао да прими два путника и који је 21 минут могао да лети по граду. Нисте морали да будете пилот, могли сте једноставно да седнете у њега, кликнете где желите да вас превезе и он вас спусти на дронодром.
Потребне и процедуре
Он додаје да је за потребе комуналних служби и полиције Дубаија кинеска фирма направила летеће дронове у форми полицијског мотоцикла једноседа којим летите изнад саобраћајница да би надзирали саобраћај и у случају потребе интервенисали.
Ипак, за масовну употребу у свету, како каже, није довољно само произвести летећи аутомобил. Неопходно је да буду установљене процедуре за њихову употребу које ће важити за све. За дронове тренутно једино важи рестрикција да не смеју да лете у зонама аеродрома и хелиодрома, али када је реч о летењу у градским језгрима нигде у свету још нема конкретних смернице како то треба да изгледа, каже наш саговорник.
Он истиче да ће те процедуре за кретање у ваздуху највероватније проистећи из научних радова који већ постоје.
- И велики број професора Саобраћајног факултета публикује радове који се баш баве организациом летења или како би било уређено летење дронова у градском језгру, а да то буде безбедно, економично и да се на неки начин уклопи у све остале видове саобраћаја и инфраструктуру – указао је он.
То, како је објаснио, значи уклапање у електроенергетску мрежу каблова, у мрежу базних станица мобилне телефоније, узимање у обзир облакодера и јако високих зграда.
Истраживање, тестирање, провере
- Како ће бити изведено да имате могућност безебедног летења, без колизије дронова, тренутно је у сфери научних истраживања. Још није у сфери прописа као правила понашања, као што је то урађено за авионе и хеликоптере. Просто мислим да што се тиче законодавства то треба да буде озбиљно уређено. Треба да прођу фазе истраживања, па тестирања, па провере, па тек онда може да се примени и да буде масовно и безбедно – оцена је овог професора Саобраћајног факултета.
Он не сумња да ће дрон, односно летећи аутомобил, с обзиром на дужину лета која ће износити највише око пола сата, служити за градску вожњу. Државе ће се свака за себе стратешки опредељивати хоће ли у градским језгрима развијати тродимензионалну врсту саобраћаја, не само друмски и шински, него и по висини.
- То захтева да имамо дронодроме, уређена места за слетање и полетање дрона. Потом треба да имамо процедуре безбедног раздвајања дронова у ваздуху и то без контролора летења. Треће би било да тај корисник дрона не мора да буде пилот, него може да буде обичан путник у потпуно аутоматизованом лету тог средства – објашњава Миросављевић.
Станице за пуњење батерија
Наравно, треба да постоје станице за пуњење батерија електричном енергијом. А то до које висине ће летети аутомобили дронови он каже да ће зависити од врсте елисе, од снаге мотора и од издржљивости батерије и њене отпорности на густину ваздуха.
Наш саговорник указује и на безбедносни аспект који се углавном не помиње, а који би требало прво да буде истражен и уређен.
Треба сагледати употребу дрона, односно летећег аутомобила у ванредним околностима каве су пожар, отказивање ротора, пад, судар са птицом, неповољна брзина ветра. Како да у случају пада дрон над којим је изгубљена контрола не угрози људе на улици, шта је са путником унутар дрона, али и осталим дроновима у његовој околини. Мора, такође, бити у старту онемогућено да дрон некоме послужи у терористичке сврхе.
Морају бити познате безбедносне мере, истиче професор Миросављевић који каже да су ваздухопловни прописи које свет има писани крвљу, јер су углавном настајали и мењани после великих авионских несрећа.
Зато су сви наведени аспекти од подједнаког значаја да би летећи аутомобили ушли у масовну употребу.
