Кина је званично објавила намеру да жели да развије „Поларни пут свиле“ на Арктику, стварајући морске трговинске путеве и јачајући трговинске односе са различитим земљама у региону. Главни партнер биће Русија, која активно развија Северни морски пут и која је, могло би се рећи, инспирисала Пекинг на овај корак.
Када је руски председник Владимир Путин у децембру прошле године на Јамалу представницима Кине рекао да је „Пут свиле“ стигао је до самог севера и да би га требало објединити са Северним морским путем, многима је то звучало као „научна фантастика“, а испоставило се да су те речи биле „пророчке“.
Само месец и по дана после те Путинове изјаве, Кина је објавила Белу књигу, први службени документ о политици према Арктику који детаљно описује жељу Пекинга да се укључи у отварање путних праваца, сакупљање ресурса и инвестирање у туризам и научно истраживање на некада ограниченом Арктику.
Кина нема своју територију на Арктику, али истиче „географску близину“ земље поларним областима, а како се наводи, „Поларни пут свиле“ биће део амбициознијег кинеског програма „Појас и пут“.
У документу под називом „Кинеска арктичка политика“ говори се да Кина, заједно са другим арктичким земљама, намерава да створи економски коридор између Кине и Европе кроз Северни ледени океан.
Пекинг је најавио да ће охрабривати државне компаније да граде инфраструктуру и спроводе комерцијална пробна путовања, отварајући арктичке путеве који би формирали „Поларни пут свиле“. Ради се о томе да би превоз бродом знатно скратио путовање из Кине према Европи у односу на уобичајену руту преко Суецког канала.
Сада пут од северних кинеских лука до Ротердама преко Суецког канала траје 48 дана, док је, на пример, руски арктички танкер „Кристоф де Маржери“ из Норвешке у Јужну Кореју стигао за само 15 дана тј. три пута брже.
У документу се такође наводи да ће Кина улагати у развој нафтних, гасних и рудних налазишта, нефосилних енергената, као и риболова и туризма у региону. Наглашава се да ће то чинити „заједнички с арктичким државама, поштујући традицију и културу становника тог подручја, укључујући аутохтоне народе и очување природне средине“.
„Кина, као одговорна велика земља, спремна је да сарађује са свим релевантним странама да искористе историјску прилику у развоју Арктика, како би се решили изазови који су изазвани променама у региону“, стоји у документу.
Главни партнер Кине у овом послу, без сумње, биће Русија, која активно развија Северни морски пут и већ је обавила значајан део посла. Уосталом, Путин је и позвао Кину да се одлучи на овај корак.
Према речима потпредседника Руског савеза инжењера Ивана Андријевског, Пекинг је увек прихватао све предлоге које сматра економски перспективним. Кина је видела успехе Русије, проценила потенцијал Северног морског пута и створила концепт сопственог учествовања у развоју тог простора.
Осим тога, Русија има највећу ледоломачку и атомску флоту, па ће сарадња са Москвом Кини, која је све више активна у поларном региону, прилично значити.
На крају крајева, Кина је један од највећих играча у сфери спољне трговине и највећи потрошач енергије. Због тога, коришћење морских путева и природних ресурса на Арктику може имати велики утицај на кинеску енергетску стратегију и економски развој Кине.
Северни морски пут ће омогућити Кини да брже испоручи робу у Европу — скратиће пут за, како се процењује, 20 дана, а такође ће уштедети на гориву и људским ресурсима. С обзиром на то да се 90 одсто кинеске робе испоручује морским путем, развој арктичког Пута свиле обећава Пекингу озбиљну уштеду и раст профита.
С друге стране, корист ће имати и Русија. Кина је велики партнер Русије. Пекинг ће инвестирати у Северни морски пут, помоћи ће у развоју Арктика и технологија којима се Русија иначе активно бави.
„Северни морски пут је од користи за Русију као важна транспортна магистрала, која служи целој северној обали Руске Федерације. Од њеног функционисања зависи просперитет великих градова и огроман број становника који живи на тој траси. Такође, тај пут је принципијелно важан и за реализацију многих великих пројеката, као што су експлоатација нафте, руда, гаса и других, који се, између осталог, већ сада успешно реализују. Русија позива стране бродове да користе ову руту као транзитни пут за превоз робе, односно трговинску размену између Европе и Азије. За Русију је то, између осталог, важно, јер то симболизује њену активност у светској економији, а има и политички значај. Због тога је прикључивање других држава, као што је Кина, веома важно за Русију. Кини такође значи укључивање Северног морског пута у своју транспортну мрежу, са становишта економије, науке итд. Јасно је да ће Кина доћи на Арктик са инвестицијама, а инвестиције су потребне лукама, које су у фази развоја. У сваком случају, сарадња са Кином и другим земљама које ће користити Северни морски пут као трасу, биће од великог значаја. Русија увелико користи Северни морски пут, а укупан промет је већ достигао ниво какав је био у Совјетском Савезу. Нови пројекти који треба да буду реализовани показују да ће обим теретног саобраћаја дуж Северног морског пута наставити да расте“, рекао је за Спутњик главни уредник часописа „Арктичке ведомости“.
Извор: sputniknews.com
