Неопевана звезда Светског економског форума у Давосу није био неки шеф државе, већ члан кинеског Политбироа, Лју Хе. Овај шездесетшестогодишњак је поуздани сарадник председника Си Ђинпинга и ускоро ће бити постављен на место вицепремијера задуженог за надгледање кинеске економије.
Прошле године је Си преотео главну улогу у швајцарском скијашком одмаралишту, и то својим говором у којем је истакао значај глобализације са Пекингом на челу. Сада је његов верни економски саветник добио аплауз.
Лју је истакао, као и његов ,,шеф“, да је Пекинг против протекционизма и да је Кина посвећена одрживом расту. Такође је истакао значај економских реформи које би ,,превазишле очекивања међународне заједнице“.
БРЗА И УСПЕШНА ЕКОНОМСКА ТРАНЗИЦИЈА
Кинески змај се усијао, и то по читавом низу аспеката. Кинески дуг је углавном унутрашњи, и то у јуанима, док економија брзо постаје продуктивнија захваљујући високо-технолошким решењима као што је ,,big data“. Транзиција од пословног модела заснованог на извозном погону ка економији базираној на знању и иновацијама била је хипербрза и релативно успешна.
Ипак, проблеми остају. Председавајући Савета националног фонда за социјалну безбедност Лу Џиуеј упозорио је да кинески финансијски систем пати од ,,озбиљне дисторзије“ и ,,систематских финансијских ризика“.
На макро нивоу остају стрепње о томе колико ће трајати кампања ,,дерегулације финансијског сектора“ коју проводи Пекинг. Постоје бриге и поводом спремности за ,,ванбалансну изложеност“ банкарског сектора. Коначно, ту су и страхови да би ,,стезање каиша у финансирању локалних власти могло да погоди инфраструктурне издатке“.
Са друге стране, заменик гувернера Народне банке Кине Ји Ганг истакао је да ће ,,банкарство из сенке“ и онлајн финансијске операције задобити нарочиту пажњу у ,,макропрудентном оквиру“ централне банке.
Ипак, кинески дигитални екосистем је за многе означен као једно од чуда ,,новог“ света. Један детаљни извештај је открио како је управо он одговоран за седам одсто кинеског бруто домаћег производа и да вреди више него БДП Француске или Уједињеног Краљевства.
Свемоћни BATX, Бајду, Алибаба, Танцент и Ксјаоми, заједно са Диди чуксинг, кинеским Убером и технолошким дивовима JD.com и Хуавеијем, практично су држава у држави.
Велики продори у гласовној и фацијалној рекогницији су помогли трансформацију пословног живота у руралној Кини. Према Бостон консалтинг групи, постоји најмање 751 милион корисника интернета у Кини, што превазилази САД и Индију заједно.
Поред тога, експанзија је практично неограничена јер је свега 54 одсто популације конектовано, у поређењу са 77 одсто у САД и готово 90 одсто у Јапану и Јужној Кореји. А свакако користи и то што Гугл, Фејсбук, Инстаграм и Твитер нису присутни на кинеском тржишту.
СЛЕДЕ ТРГОВИНСКИ РАТОВИ СА ВАШИНГТОНОМ
Кинески дигитални екосистем ће неизбежно наставити да покреће унутрашњи раст, док ће, паралелно томе, Нови пут силе, званично познат као ,,Иницијатива појас и пут“(BRI), генерисати спољни раст.
Кинески министар спољних послова Ванг Ји недавно је изнео планове да прошири домет BRI све до Латинске Америке. Нацрт је изнео у Сантијагу (Чиле), током другог министарског састанка Форума Кине и Заједнице латиноамеричких и карипских земаља.
Према томе, продор инфраструктуре ,,Новог пута свиле“ сада покрива Евроазију, Африку и Латинску Америку. Наравно, како кинески ,,Глобал тајмс“ извештава, Запад ово, наравно, види другачије, па тако усмерава ,,тврду и меку моћ“ према Кини.
Америчка Стратегија националне безбедности отишла је корак даље, дефинишући Кину, заједно са Русијом, као ,,стратешког такмаца“. У америчком ,,тинк-тенкленду“ мишљење се некада делило између такозваних ,,пандољубаца“ склонијих преговарању и ,,ловаца на змајеве“ који су склонији конфронтацији и санкцијама.
Може се рећи да су ловци на змајеве у успону. Ово буди познату утвару трговинског рата, док амерички ставови према Кини као геополитичком и геоекономском ривалу постају све тврђи, а офанзива шарма у циљу завођења Индије (чланице BRICS) добија на снази.
Оркестрирани напад Вашингтона на кинеску трговинску политику могао би бити неизбежан. Комплексни ланци глобалног снабдевања ће трпети, а цене ће расти. Пекинг ће природно настојати да помера кључне фигуре на свом делу шаховске табле глобалних поседа, што би могло да утиче на америчке обвезнице и акције.
Нико неће профитирати од трговинског рата између две огромне, међусобно повезане економије које заједно чине око 25 одсто глобалне трговине, 20 одсто глобалних услуга и преко трећине глобалне производње.
Али чак и да се то догоди, то неће бити довољно да заустави дуги, профитабилни марш дигиталне Кине.
Пепе Ескобар
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / atimes.com