„Близу задњег краја сам видео двоје деце захваћене пламеном која су горела. Не бих могао да проценим ког су пола била та деца нити ког узраста, само знам да су била деца, нисам чуо да вриште, што значи да су већ били мртви. Од овог призора сам се онесвестио јер ми је припала мука, тако да ме је колега и други који су се ту затекли морали освестити, односно да ми укажу помоћ“.
Након што је председник десетину пута изговорио да ће се судити за убиство српске деце на Петровачкој цести, након што је истоветно више пута изговорила и председница Владе Ана Брнабић и након што је министарка правде у великом интервјуу Новостима изјавила “ Сигурна сам да ћемо судити убицама српске деце на Петровачкој цести“, јуче је неко наредио да се одмах скине текст са сајта Новости којим се разоткрива незаконита егзибиција судског већа којим се спречава наставак суђења за најтежи и највећи злочин према цивилима српске националности након Другог светског рата.
Претходно је министар у Влади Србије Томислав Жигманов у једној емисији на Еуроњуз резолутно казао да суђење за злочин на Петровачкој цести може да буде непремостива препрека у поправци односа са Хрватском.
Вечерње новости су предњачиле прошле године у извештавању о покренутом поступку, а данас се експресно после сат времена од објаве са сајта уклања текст.
Не одобрити текст из одређених разлога је разумљиво, али уклонити већ објављен текст којим се јавност извештава да једно судско веће незаконито одбија да уопште одлучи, да донесе одлуку било да се суди у одсуству било да се не суди, представља акт који је могао да буде предузет само по налогу највише власти.
Новости су нескривено прорежимски лист и изражавају ставове државе.
Након одбијања да се усвоји Резолуција о Јасеновцу, ово је још један чин који показује да појединцима ништа није свето и да у политикантским мрачним игрицама кости мртве невине деце не представљају ништа, односно представљају само средство за сопствене политикантске играрије.
Сведок злочина на Петровачкој цести тог 8. августа 1995. године, инспектор из Станице полиције у Босанском Петровцу Ратко Ромић је сведочио пред истражним судијом у Бања Луци, следеће:
„Возило је било у пламену па сам ја тело извукао са колегом из кабине јер тај део ватра још није захватила и поставили смо га поред пута, а главу нисмо пронашли, она је вероватно остала у возилу и изгорела. Иза овог возила био је шлепер који сам обележио словом Ц и био је потпуно у пламену, а позади у товарном делу шлепера видео сам посматрајући са једног узвишења да је возило натоварено неким конзервама и близу задњег краја сам видео двоје деце захваћене пламеном која су горела. Не бих могао да проценим ког су пола била та деца нити ког узраста, само знам да су била деца, нисам чуо да вриште, што значи да су већ били мртви. Од овог призора сам се онесвестио јер ми је припала мука, тако да су ме је колега и други који су се ту затекли морали освестити, односно да ми укажу помоћ“.
Играње са емоцијама жртава, позивање на кости мртве деце, а потом трговање правдом и сатисфакцијом, како личном сатисфакцијом жртвама тако и колективном сатисфакцијом напаћеном и пониженом Српском народу, за отварање неког кластера у приступним преговорима ЕУ, неморалан је чин најмање колико и сам злочин на Петровачкој цести и остаје као белег бешчашћа на личности и анатема.
Kлањамо се невиним жртвама на Петровачкој и Приједорској цести.
Нека им је вечна слава!
Осталима на част.
Васељенска