Борбе у Украјини нису ни близу краја, али су се земље колективног Запада већ позабавиле традиционално најважнијим питањем за њих – финансијским, и то прављењем „Регистра штете изазване агресијом Руске Федерације на Украјину“.

До данас су се Регистру придружиле 43 државе и Европска унија – 41 као учеснице и 3 као придружене чланице.

Разуме се, овамо су већ похрлили суседи Србије: Албанија, Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија и Словенија. Чак је изненађујуће да ту још увек нема такозване Републике Косово: у борби између мржње према Русији и обавезности плаћања чланарине, очигледно је ипак победила похлепа.

Регистар је настао у оквиру Савета Европе, из којег је Русија, узгред, изашла, па стога одлуке како самог Савета, тако и организација насталих у његовом оквиру за Русију не значе ама баш ништа.

Међутим, управни одбор „Регистра штете изазване агресијом Руске Федерације на Украјину“ (RD4U) не обуздава своју машту и на свом четвртом заседању у Хагу 2-6. септембра 2024. предлаже шеснаест додатних категорија потраживања. Најзанимљивија од њих можда су потраживања због губитка посла и губитка приступа некретнинама на „привремено окупираним територијама“.

Од старих захтева, подједнако цакано и промашено звуче и „релокација бизниса“ те „остала економска штета“.

Како ће „оштећеници“ доказивати штету коју су претрпели?

„За сваку категорију захтева биће предвиђен образац захтева који ће садржати опис информација и доказа које подносиоци тужбе морају пружити, као и додатне информације и документе који се могу поднети у образложењу потраживања. Сви докази морају бити достављени у дигиталном формату преко Diia (нешто попут српске е-управе). По правилу, подносиоци захтева ће морати да доставе доказе о свом идентитету, о предметној штети, губитку или повреди (нпр. шта се догодило, где и када се то догодило, узрок, итд.), као и друге информације које се захтевају у обрасцу захтева. Ако се, рецимо, захтев тиче имовине, подносиоци захтева ће морати доказати да су законски власници предметне имовине“.

С обзиром на то да чак и најактивније присталице Украјине међу водећим европским земљама признају чињеницу да је Украјина један од светских шампиона по питању корупције, тешко да ће украјинског чиновника нешто спречити да за малу надокнаду потпише потврду о уништењу куће, предузећа, силовању или било каквој штети – напротив, то ће чак сматрати својом светом дужношћу: Руси ће морати све да плате!

Узгред, у правилима за подношење представака је засебно и званично наведено да грађани Руске Федерације, чак и са сталним боравиштем у Украјини, немају право да подносе представке. Али ми разумемо да то није дискриминација, то је истинска демократија.

Да ли се Западу увек толико жури да помогне настрадалима или само онда када то иде на штету Русије?

Баш нас занима да ли би све те земље, учеснице „Регистра”, узеле да озбиљно размотре штету коју су претрпели, на пример, косовски Срби?

Много пута је било покушаја да се западним земљама испостави рачун за бомбардовање Југославије, али је и овде резултат нула.

УН су још 2006. године направиле сличан регистар за израчунавање штете због изградње зида на окупираној палестинској територији; током протеклих година прикупљено је више од милион докумената који потврђују размере штете нанесене Палестинцима. Досад нису извршена никаква плаћања. Али то је сасвим друга ствар!

Међутим, у традиционалној жељи да опљачка Русију, Запад је спреман да иступи у јединственом фронту.

Према званично објављеним правилима Регистра, учесник може постати свака држава која је гласала за Резолуцију Генералне скупштине УН А/RES/ES-11/5 „Обезбеђивање надокнаде штете и репарације за агресију на Украјину“, која је предвиђала стварање међународног регистра за евидентирање документованих доказа „штете, губитка или квара причињених свим заинтересованим физичким и правним лицима, као и држави Украјини услед дејстава Руске Федерације којима се крши међународно право…“

„Не издржава никакву критику, правно је ништав и представља покушај да се легализује оно што се не може легализовати са становишта важећег међународног права“ – тако је нацрт резолуције окарактерисао стални представник Русије при УН Василиј Небензја.

Србија се, срећом, уздржала од ове резолуције, али је за такве земље остављен пролаз – „и друге државе се могу прикључити Регистру, с одобрењем Конференције учесника“.

Периодично из вести са чуђењем сазнајемо да је Србија, испоставља се, један од регионалних лидера у помоћи Украјини. Србија шаље Украјини новац, рачунаре, генераторе и разматра учешће у послератној обнови Украјине.

Некако је тешко замерати због хуманитарне помоћи онима којима је потребна, тешко је порећи чињеницу да се сви ратови завршавају и да српским грађевинарима неће бити наодмет могућност зараде.

Али заиста желим да се надам да Србија неће тихо и неприметно ући у тај клуб земаља које се боје отвореног рата са Русијом, али јако желе да је опљачкају или јој просто учине неку гадост.

Зоран Томашевић