На данашњи дан,пре 152 године,у српском народу омиљени кнез Михаило Обреновић уништио је до темеља Стамбол капију. У години која је претходила коначном турском напуштању српских градова и утврђења,далеке 1866.године, Михаило је наредио потпуно рушење омражене Стамбол капије у Београду.
Ова капија изграђена је у периоду аустријске војне управе над српском престоницом. Принц Еуген преотео је Београд од Турака 1717.године и град је би под хришћанском контролом све до 1739.године.Током аустријске управе,учињена су многа војна инжињеријска побољшања запуштене отоманске тврђаве. Стамбол капија налазила се на простору између данашњег споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта на Тргу Републике. Из ове капије пут је водио ка Цариграду,те је и добила назив Стамбол капија.Имала је централни улаз за коњске и воловске запреге и два бочна,куда су улазили и излазили пешаци.Саграђена од цигле и камена,са просторијама за војнике,магацинима,опасана широким ровом напуњеним водом,капија је била непробојна за нападаче.Преко воденог рова пружао се мост дуг око 40 метара и пут се даље рачвао ка Теразијама десно,а лево ка Палилули.
Када су се Турци поново вратили у Београд,пољана испред Стамбол капије постала је ноћна мора за Србе. Простор је био начичкан дрвеним колчевима на које су Турци зверски набијали српске борце за слободу.У свести Београђана и српског народа у целини, Стамбол капија постала је синоним отоманског окупационог терора. Страх који је изазивао сам помен страшне капије,међу Србима је учврстио став да се борба за ослобођење никада не сме прекидати и да слобода мора сванути кад-тад.Наши преци нису губили наду и Карађорђева национална револуција из 1804.године означила је почетак краја силних и крвожедних Османлија.Београд је поново дошао у српске руке,тамо где му је и место.
Кнез Михаило Обреновић издао је наредбу у априлу 1866.године да се сруши Стамбол капија. И тако,десила се давно очекивана вест.Тог 19.маја 1866.године Стамбол капија потпуно је нестала са намученог београдског лица.Овај град-јунак,још једном је показао и себи и читавом свету-дух је јачи од материје,вера у победу је предуслов за победу.
Одважна нација са поносом се сећа својих славних предака који су својом борбом и крвљу платили високу цену наше националне слободе и независности. На нашој генерацији,као и на нараштајима који долазе после нас,остаје обавеза да памтимо и следимо пут својих дедова. Ма колико велики и страшни изазови буду постављени пред нас,морамо се подсетити и страхота Стамбол капије.Некада силна и моћна,ширила је страх и стрепњу међу становништвом Србије. Погледајмо је данас-нема је више,осим у сећањима и причама о херојском времену.
За српски народ,од свог настанка опредељеног за праведност и слободарство-препреке не постоје. Доказа је много кроз историју,а рушење Стамбол капије само је један од безброј примера да храброст и снажна национална свест не познају границе у времену.
Уверени у снагу сопственог народа, нећемо се препустити страху пред било каквим Стамбол капијама савременог доба. Знамо да је сила пролазна, а дух слободе непобедив. Јединствен српски народ способан је за дела пред којима нам се читав слободољубиви свет некада дивио, а сигурни смо да у будућности нећемо стајати погнуте главе пред прецима који су Стамбол капију претворили у прах и пепео, како је и заслужила!
Михаило Милошевић
