На јучерашњем протесту, који је окупио велики број грађана у знак неслагања са отварањем рудника литијума, међу присутнима је био и Златко Кокановић, један од главних организатора овог догађаја.И док су његове колеге Иван Бјелић, Никола Ристић и Јевђеније Јулијан Димитријевић ухапшени и суочени са затворским казнама, Кокановић је остао на слободи, што је само подгрејало сумње у то ко за кога ради.

Од самог почетка протеста, недостајали су јасни захтеви и конкретне акције усмерене на остваривање циљева. Уместо тога, деловало је као да је све учињено да се истроши народна енергија, усмеравајући је на бесмислене и неефикасне акције. Један од примера је блокада Газеле у две колоне, коју је управо Кокановић организовао, што је резултирало саобраћајним удесом, али не и значајним политичким или друштвеним притиском. Након тога, Кокановић је повео људе у још бесмисленију акцију – покушај блокаде Прокопа, акцију која је само изнервирала грађане, где је већина окупљених одустала од даље акције.

Оно што додатно подстиче сумњу је чињеница да су кључне тачке, као што су зграда немачке амбасаде, седиште компаније Рио Тинто, Влада и Скупштина Србије, остале мимо фокуса ових протеста. Уместо да народ буде усмерен на ове стратешке циљеве, Кокановић је, чини се, намерно избегавао све потенцијално значајне акције.

Посебно је занимљиво што је након свега, Златко Кокановић провео свега три минута у полицијској станици, док су његови саборци завршили у затвору. Овај детаљ, у комбинацији са информацијама које су објавили поједини медији, као што је „Васељенска“, потврђује писање да је и више него очигледно да је Кокановић сарадник Безбедносно-информативне агенције. Његово понашање и одлуке током протеста само додатно поткрепљују ове наводе.

Сада, како би скренуо пажњу са своје улоге, Кокановић организује протесте за пуштање ухапшених активиста, што многи тумаче као још један покушај да се народна енергија усмери у новом правцу и додатно истроши.

Уместо да се јавност и даље фокусира на суштинско питање – спречавање отварања рудника литијума – Кокановић поново преусмерава пажњу на секундарна питања, чиме, свесно или несвесно, иде на руку режиму и службама.

Васељенска