Недавно повлачење председника Kазахстана и смена власти у Украјини натерали су и Русе да почну да се баве предстојећим изборима, иако до њих има још пет година. Пошто према Уставу Русије Владимир Путин нема права да се поново кандидује, поставља се питање, ко ће бити његов наследник.
Kрајем априла, у истраживаћком центру Левада спроведене су анкете фокус група састављених од Московљана разних година и различитих ставова према Путину. Учесници који су за Путина и они који су против њега углавном су разговарали о два постизборна сценарија.
Први, председник остаје на свом месту и након следећих избора. По другом он одлази и именује наследника. Многи људи у оба табора веровали су да Путин неће одустати, али су понудио различита објашњења зашто.
Путинове присталице су сматрале да председник још треба да ради, да је још увек јак и да „нема планова да иде било где“. Они су рекли и да нема на видику „харизматичних индивидуа“ способних да замене Путина, пише Москов тајмс.
Путинови критичари који су се сложили да он неће напустити власт, понудили су низ других објашњења за овај закључак, укључујући Путинову љубав према моћи и кључну улогу коју он има у богаћењу и подршци блиских сарадника. По том мишљењу, Путин – као и сваки други политичар у таквој позицији – би се задржао на власти „до последњег даха“.
И они којо подржавају Путина и они који су против њега сумњају да ће Путин раније напустити фотељу. Прва група би сматрала да је такав потез знак слабости, ако не и непосредне издаје. „Требало би да заврши оно што је започео“, тврде они, „и тек онда да размисли о одласку!“
Друга група је указала на чињеницу да се ниједан руски лидер није вољно одрекао моћи.
Мали број испитаника је био свестан да Устав забрањује Путину да одслужи још један мандат узастопни, па је најједноставније претпоставио да ће се он кандидовати за реизбор. Међу онима који су сматрали да Путин може да напусти функцију 2024. године, већина је тврдила да ће то учинити из здравствених разлога, док су други сугерисали да би се он могао осећати примораним да оде након што је починио озбиљне грешке у друштвеној сфери током проследњих година на власти. Већ постоје разлози за такав став: Путинова пензиона реформа је била дефинитивно непопуларна и приходи Руса опадају. Међутим, врло мало људи верује да ће Путин поднети оставку.
Већина испитаника који очекују да Путин не буде више председник, верују да ће следити пример бившег казахстанског председника Нурсултана Назарбајева именовањем наследника, док ће заправо он сам задржати власт. Они такође сматрају да је „украјински сценарио“ мало вероватан у Русији. Већина чланова фокус група сматрала је да опозициони кандидат неће бити у стању да победи садашњег председника или његовог изабраног наследника на изборима.
Ово мишљење се углавном заснивало на перцепцији догађаја у Украјини. Већина Руса верује да су Украјинци гласали не толико за Володимира Зеленског колико су то урадили против Петра Порошенка, јер су уморни од „рата, сиромаштва и корупције“ и „углавном су желели промену руководства“.
Углавном Руси сматрају да би се то могло десити само у случају друштвене катастрофе, ако би се садашње руководство дискредитовало или ако би се омогућило заиста квалификованим кандидатима да учествују изборима. Данас, овакав сценарио већини људи изгледа нереално.
И Путинове присталице и они који су против њега слажу се да се чак и ако он именује наследника, ништа у Русији неће променити. Kако су раније медији писали, Путин има још једну опцију како да остане на власти.
Већ месецима бројни медији како на Истоку, тако и на Западу наводе да би Путин желео да уједини Белорусију са Русијом и да новонасталим ентитетом влада управо он. На тај начин би Путин решио проблем чињенице да му мандат на челу Русије истиче 2024. године (а према закону неће моћи да се кандидује на наредним изборима) и тако задржи врховну власт над земљом и још повећа моћ.
У разговорима о могућем наследнику најчешће се појављује име Дмитрија Медведева. Аргументи у његову корист укључују и чињеницу да је он већ био председник и да има потребно искуство, да му Путин верује, а као садашњи премијер има највеће шансе да поново постане председник.
Имена других политичара прате Медведева у редоследом који је у складу са њиховим рејтингом. Први на листи је министар одбране Сергеј Шојгу, чији је рејтинг одмах иза Путиновог. Нешто мање се спомињу министар иностраних послова Сергеј Лавров, градоначелник Москве Сергеј Собјанин и комуниста Павел Грудинин.
Шојгуова јака страна је његова повезаност са војском, а Собјанинова врлина та што је „успоставио ред“ у главном граду и показао се као „снажан пословни извршилац“.
Грудинин се сматра успешним бизнисменом и добрим менаџером. Сви они показују особине савршеног председничког кандидата, док се лидери ЛДПР-а Владимир Жириновски и лидер комунистичке партије Генадиј Жуганов сматрају сталним изборним противницима владе, а не могућим наследницима.
Неки испитаници мисле да ће Путинов наследник бити или потпуно непознат или неко изван јавног фокуса. Они наводе чињеницу да су и Путин и Медведев почели као „непознати“ и сматрају да се иста ствар може поновити.
„Годину дана пре избора појавиће се потпуно нова и способна особа и све ће бити сјајно“, написао је један испитаник. Према другима, дефинитивно ће то бити „достојна“ и „пристојна“ особа коју ће власти „изабрати“ у име народа. Углавном се сви слажу да ће Путинов наследник бити мушкарац, јер „жена не би могла да се носи са тим задатком, јер је земља огромна“.
Москов Тајмс закључује да ће се мало шта променити. У Русији је све што влада предложи могуће, јер се већина бирача унапред слаже са њеним одлукама.
