Прво, правити паралелу међу осмојулским демонстрацијама у Београду и тренутним демонстрацијама у Минску је беспредметно. На улицама Београда за добробит своје нације су се борили млади антизападни Срби, док у Минску протестују млади белоруски националисти (прозападане, пропољске и изразито антируске и антиправославне провенијенције). Пред изборе чак је и католичко свештенство у Белорусији учествовало у кампањи против Лукашенка. Не заборавимо да је револуција у Румунији против Чаушеског започета од стране мађарског пастора.
Друго, протесте у Србији није подржао ниједан центар моћи на Западу, ни Трампова Америка, ни ултралиберална Европа, на челу са Немачком. Српски демонстранти су остали један на један са пендрецима Жандармерије. Протесте у Белорусији подржавају сви западни центри моћи, чак се по том питању огласио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оспоривши белоруске изборе и подржавши демонстранте. Пропољски белоруски националисти и полицијско насиље према њима су главна вест свуда по Западу (поред регуларног надмудривања Грчке и Турске).
Треће, резултате избора у Србији подржале су и Трампове Сједињене Државе, и то пре свих, а затим и ЕУ. Резултате избора у Белорусији су исте ноћи подржале једино Кина и Русија, и то на највишем државном нивоу, док је Немачка одбацила изборне резултате, а САД још нису изашле са децидном позицијом, али можемо претпоставити каква ће она бити (апдејт – државни секретар САД-а Помпео, осудио резултате белоруских избора).
Четврто, односи између Минска и Москве се враћају у стање пре скандала са хапшењем руских најамника, који је служио подизању легитимитета Лукашенка код прозападног бирачког тела. То је потврђено моменталним признањем резултата избора од стране Владимира Путина лично, а види се и кроз анализу наратива у руским медијима, који су прешли са осуда Лукашенка на осуде поступака Украјине. Руски медији такође ни на какав начин не осуђују жестоко разбијање демонстрација у Минску, у којима су приведени и неки руски новинари (већ су пуштени на слободу, Лавров је руководио преговорима).
Пето, у Белорусији нема ниједне друге политичке фигуре која би могла да гради конструктивне односе са Русијом осим Лукашенка. Поред тога, очито да је Лукашенкова многовекторна политика зашла у ћорсокак, јер Запад не намерава да му пружи никакву помоћ, напротив, једино Русија подржава Лукашенка у овом тренутку (и Кина, морално). Једини пут Лукашенка сада је Исток или Мајдан.
