За мање од две недеље коалиција антивладиних снага у Сирији коју предводи Хајат Тахрир ал Шам заузела је све веће градове у земљи, укључујући главни град Дамаск и збацила 24-годишњи режим Башара ел Асада.

Асад је одлетео за Москву и напустио земљу претходно издавши упутства за миран пренос власти.

Међутим, сиријски чвор није распетљан одласком Асада са власти. Напротив, многи мисле да је тек отворена Пандорина кутија. Падом Асадовог режима пала је и главна уједињујућа идеја за његове непријатеље који данас развлаче намештај из државних резиденција.

Због тога многи аналитичари наглашавају да ће врло брзо почети нова борба између различитих милитантних фракција које су заједно умарширале у Дамаск.

Исламски милитанти које подржава Турска настављају офанзиву на град Манбиџ који држе Курди на северу Сирије. Израелска војска је умаршира у Сирију и проширила тампон зону на Голанској висоравни а бомбардовала је складишта оружја на југу земље и у Дамаску.

У овом тренутку још се не зна ко ће сада и како управљати Сиријом, као и коме ће и зашто користити пад Асадовог режима?

Бивши терориста а садашњи вођа побуњеника, Абу Мухаммад ал-Јулани у изјави за Си-Ен-Ен, рекао је да је присталица једног облика колективне власти, такозване шуре која би окупила неколико војсковођа и одредила судбину земље.

„Још је тешко говорити о томе како ће изгледати структура нове Сирије. Очигледно је да ће се побуњеници из групе Хајат Тахрир ал Шам по много чему ослањати на институције које су наследили од Асадовог режима. Они још не разумеју у потпуности како ће да изграде нови систем управљања. Делимично ће се ослањати на Турску, која патронизује ове побуњенике, сматра Руслан Сулејманов, стручњак за блиски исток, преноси „Газета“

На улицама Дамаска ових дана обавља се масовна пљачка, на улицама се слави пораз Башара ел Асада, против кога су се борили 13 година.

Ипак, већ неки међу њима већ схватају да се рат ту није завршио. То се не односи само на Курде који већ воде прави рат источно од Алепа, где протурске снаге настоје да овладају тим провинцијама.

Снаге које је Турска ујединила у борби против Асада још се држе заједно, али неће оклевати да нападну оне за које процене да угрожавају њихов интерес.

Осим тога не треба заборавити да су побуњеници из затвора ослободили неколико хиљада најокорелијих џихадиста. Они ће свакако тражити начин да се наметну као лидери с обзиром на њихове улоге у стварању Исламске државе. Према оценама аналитичара ово би могло да подстакне нове ратове на целом Блиском истоку.

И сами „турски партнери“ изгледа да су већ схватили каквог су „духа пустили из боце“. Милиони обичних Сиријаца су већ похрлили на турске границе, схватајући да их у „новој Сирији“ ништа добро не чека.

Ако те избеглице из Турске похрле ка Европи, могао би да се понови сценарио и „сеоби народа“ који смо гледали 2015. и 2016. године.

Извор: Политика