Режим породице ал-Асад је срушен, после скоро 54 године на власти у Сирији, пошто су побуњеничке снаге јутрос освојиле Дамаск, а сада већ бивши председник је побегао авионом из престонице.
Он је на челу Сирије наследио свог оца Хафиза, који је умро 2000. године. ЦНН је после смене власти у Дамаску објавио и политичку биографију Башара ал-Асада, коју преносимо:
„Вођа Сирије, Башар ал-Асад, друга је генерација аутократске породичне династије која је држала власт више од пет деценија. Његов нестанак усред муњевитог напредовања побуњеника наговештава невероватну промену власти у стратешки важној блискоисточној земљи.
Асад је познат по бруталној владавини над Сиријом, која је од 2011. године разорена грађанским ратом, претварајући земљу у плодно тло за екстремистичку групу ИСИС, док је истовремено изазвао избегличку кризу која је раселила милионе људи.
Рат је започео након што је Асадов режим одбио да попусти масовним продемократским протестима током Арапског пролећа те године, уместо тога применивши бруталну репресију над мирним покретом – убијајући и хапсећи хиљаде људи само у првим месецима.
Снаге Башара ал-Асада од тада су оптужене за тешка кршења људских права и бруталне нападе на цивиле током 13-годишњег рата, укључујући употребу хемијског оружја против сопственог народа. Сједињене Америчке Државе, Јордан, Турска и Европска унија су на почетку рата позвали Асада да одступи с власти.
Међутим, режим, који је под тешким санкцијама Запада и међународно изолован, одржао се на власти захваљујући подршци моћних савезника Русије и Ирана, као и немилосрдној кампањи против опозиције.
Сведочанство о ужасима тог режима били су призори радосног славља када су побуњеничке снаге преузеле контролу над сиријским градовима. У Хомсу, видео снимци које је ЦНН геолоцирао показали су становнике како цепају постере Асада и његовог оца, што је подсећало на симболичне слике из 2011. године.
Долазак Асада на власт
Башар ал-Асад преузео је власт на изборима 2000. године, након смрти свог оца Хафеза ал-Асада, који се уздигао из сиромаштва да би предводио Баас партију и преузео власт 1970. године, поставши председник земље наредне године. Млађи Асад одрастао је у сенци свог оца, совјетског савезника који је владао Сиријом три деценије и омогућио мањинама попут Алавита кључне политичке, друштвене и војне позиције.
Kао други син, који није био предвиђен за наследника, Асад је студирао офталмологију у Лондону све док његов старији брат Басел, који је био припреман да наследи Хафеза, није погинуо у саобраћајној несрећи 1994. године. Башар је тада ушао у национални фокус и студирао војну науку, поставши пуковник у сиријској војсци.
Након очеве смрти у јуну 2000. године, сиријски парламент је за само неколико сати променио устав, смањујући минималну старост за председничке кандидате с 40 на Асадових тадашњих 34 године, што му је омогућило да наследи оца на изборима следећег месеца.
Грађански рат
Асадове снаге су током грађанског рата биле познате по бруталним тактикама, након гушења продемократских протеста 2011. године, када је наоружана опозиција, састављена од малих милиција и неких пребеглих војника сиријске војске, формирала отпор.
Године 2013, УН-ови инспектори за оружје пронашли су „непобитне“ доказе о употреби нервног гаса у Сирији. Тадашњи генерални секретар УН-а Бан Kи Мун назвао је напад од 21. августа „најгором употребом оружја за масовно уништење у 21. веку“. САД су процениле да је тај напад можда усмртио више од 1.400 људи, укључујући стотине цивила. Сиријски званичници су више пута негирали оптужбе за ратне злочине и злочине против човечности.
Сукоб је постао камен темељац Асадовог бруталног наслеђа, остављајући стотине хиљада мртвих и, према подацима Уједињених нација раније ове године, више од 7 милиона интерно расељених особа и преко 6 милиона међународних избеглица.“
(Телеграф.рс/ЦНН)