У овим преломним историјским временима, када слободарски народ у Црној Гори јасно показује „ко је вјера, а ко невјера“, никога не оставља равнодушним светао пример грађана Улциња, мултинационалне и мултиконфесионалне средине, који су ове вечери изашли да покажу пркос и презир према онима који су се устремили на светиње СПЦ.
Са друге стране, све поштене и правдољубиве грађане не само Црне Горе, него и региона, не престаје да чуди својеврсна учмала, успавана и уљуљкана атмосфера на Цетињу. Јер, где су Цетињани свих ових дана? Или прецизније, где су њихови лидери и духовни пастири, попут ректора цетињске Богословије оца Гојка Перовића?
Све је више грађана који незадовољно одмахују главом, гледајући како се њихов пастир претвара у медијску звезду, како иде од студија до студија и, што већ изазива неверицу, не пропушта прилику да упути по неку отровну критику и (не)добронамеран „савет“ председнику Србије да не долази да посети и ободри своје сународнике у Црној Гори.
Да ли је отац Гојко изабрао прави пут и да ли је то пут који води његову паству у добром смеру? Јасно је свима да није, јер је његово место не у удобним студијима разних, па и изразито антисрпских медија, већ на челу колоне оних поштених грађана којима вера у Бога и СПЦ све више јача, док поверење у оца Гојка све више копни.
