Клима. Ко би рекао. Исте оне мега корпорације и мултимилијардери који се током претходних деценија налазе иза глобализације светске економије, чија потрага за профитом акционара и смањењем трошкова је већ нанели толико штете нашој животној околини (како у индустријском делу света, тако и у неразвијеним економијама Африке, Азије, Латинске Америке) главни су ослонац „спонтаних” грађанских покрета који се залажу за смањење количине угљен-диоксида од Шведске и Немачке, до САД и шире. Ради ли се о нападу гриже савести или је можда у питању дубља агенда, којом би се уновчио и ваздух који дишемо, па и више од тога?
Шта год да мислите о опасностима угљен-диоксида и ризицима од глобалне катастрофе услед загревања које ће у наредних 12 година температуру наше планете повећати у просеку између 1,5 и 2 степена Целзијуса, ипак вреди истаћи ко су они који су тренутно преплавили јавност климатском пропагандом и активизмом.
Неколико година пре него што су Ал Гор и други одлучили да искористе младу ученицу из Шведске као заштитно лице у кампањи чији је циљ моментално деловање на пољу заштите климе, или апела Александрије Окасио-Кортез за потпуном реорганизацијом америчке економије у оквиру Новог зеленог договора (предлог низа драстичних мера чији је циљ да се утиче на климатске промене и друштвену неједнакост; прим. прев.), финансијски моћници почели су са осмишљавањем шема преко којих ће стотине милијарди долара будућих фондова бити инвестирано у неретко бескорисне компаније за заштиту климе.
ЛИСИЧЈА ПРАВИЛА ЗА КОКОШИЊАЦ
Након неколико година темељне припреме, шведска компанија за промет некретнина, Васакронан, издала је 2013. прву корпоративну „Зелену обвезницу“. Њихов пример следиле су и друге фирме, попут Епла, СНЦФ-а (француске националне железнице; прим. прев.), као и главне француске банке Креди агрикол. Новембра 2013. компанија Тесла енерџи, Илона Маска, погођена бројним проблемима, издала је прву соларну гаранцију за имовину. Данас, према тврдњи нечега што се назива Иницијатива за климатске обвезнице, постоји више од 500 милијарди долара у таквим зеленим обвезницама. Аутори идеје о обвезницама тврде да је њихов циљ да придобију главни део од 45 билиона долара средстава под управом широм света, који су се формално обавезали да улажу у програме заштите климе.
Принц Чарлс, будући краљ Уједињеног Краљевства, заједно са Енглеском банком и лондонским Ситијем, промовисао је „зелене инструменте финансирања“, на челу са зеленим обвезницама, како би преусмерио пензионе планове и узајамне фондове према зеленим пројектима. Кључни играч у повезивању светских финансијских институција са „зеленом агендом“ је одлазећи гувернер Енглеске банке, Марк Карни. Децембра 2015. године, Одбор за финансијску стабилност Банке за међународна поравнања, којим је тада председавао Карни, оформио је Радну групу задужену за финансијску транспарентност везану за климатске инвестиције, која би саветовала „инвеститоре, зајмодавце и осигуравајућа друштва о ризицима повезаним са инвестирањима у послове везане за климу“. То је на несвакидашњи начин привукло пажњу банкара централних светских банака.
Радна група задужена за финансијску транспарентност, у сарадњи са Корпорацијом лондонског Ситија и Владом Уједињеног Краљевства, покренула је 2016. године Зелену финансијску иницијативу, са циљем да усмери билионе долара у „зелене“ инвестиције. Шефови централних банака при Одбору за финансијску стабилност именовали су 31 особу као чланове новоформиране Радне групе задужене за финансијску транспарентност. Ову групу, на чијем се челу налазио милијардер Мајкл Блумберг, чинили су кључни људи из компанија попут Џеј Пи Морган Чејс; затим Блек Рок, једне од највећих корпорација за управљање инвестицијама која вреди готово седам билиона долара; Баркли банке (Barclays); Ејч-Ес-Би-Си (HSBC; британска мултинационална инвестициона банка и фирма за финансијске услуге; прим. прев.); банке Лондон-Хонг Конг (London-Hong Kong bank), која је више пута кажњавана због прања новца стеченог дрогом и због новца из других „црних“ фондова; Свис Ре (Swiss Re Group) – друга највећа светска компанија за осигурање и реосигурање; потом кинеска И-Си-Би-Си; Тата стил (Tata Steel Ltd; компанија за производњу челика са седиштем у Лондону; прим. прев.); Ени ојл; Дау кемикл, рударски гигант Бе-Ха-Пе Билингтон и Дејвид Блад из Ал Горовог Инвестиционог друштва са ограниченом одговорношћу. Утисак је да лисице пишу правила за нови Зелени кокошињац.
Такође, Марк Карни из Енглеске банке је био главни играч у напорима да се од лондонског Ситија направи финансијски центар глобалних зелених финансија. Одлазећи британски министар финансија Филип Хемонд, објавио је јула 2019. Белу књигу, „Стратегија зелених финансија: Трансформација финансија за зеленију будућност“. У документу се каже: Једна од најутицајнијих иницијатива која се појављује јесте Радна група приватног сектора Одбора за финансијку стабилност задужена за финансијску транспарентност климатских улагања, коју је подржао Марк Карни, а којом је председавао Мајкл Блумберг. Ову иницијативу подржале су институције чија имовина на глобалном нивоу има вредност од 118 билиона долара. Изгледа да овде постоји план да се злоупотребом сценарија о пропасти човечанства финансијализује читава светска економија, а све ради постизања неоснованих циљева, попут „нулте стопе емисије гасова са ефектом стаклене баште“.
Голдман Сакс, свеприсутна банка са Волстрита која је, између осталог, изнедрила одлазећег председника Европске централне банке Мариа Драгија и гувернера Енглеске банке Марка Карниа, управо је представила први светски индекс водеће рангираних еколошких акција, рађен у партнерству са лондонским Пројектом за разоткривање угљеника (Carbon Disclosure Project; CDP). Овај пројекат је посебно финансиран од стране инвеститора као што су Ејч-Ес-Би-Си, Џеј Пи Морган Чејс, Америчке банке (Bank of America), Мерил Линч, Голдман Сакса, затим Американ интернешенал груп (главна америчка осигуравајућа корпорација са седиштем у Њујорку; прим. прев.) и Стејт стрит корпорације.
Нови индекс назван ЦДП животна средина И-Даблју (CDP Environment EW) и ПРУ Еврозона И-Даблју (CDP Eurozone EW) има за циљ да намами инвестиционе фондове, државне пензионе системе као што су КалПЕРС (CalPERS; систем пензионисања јавних службеника Калифорније) и КалЕс-Ти-Ар-Си (CalSTRS; систем пензионисања просветних радника Калифорније), чија заједничка имовина вреди преко 600 милијарди долара, да улажу у њихове пажљиво одабране послове. Гугл, Мајкрософт, Ај-Ен-Џи група, Дијего, Филипс, Даноне и, наравно, Голдман Сакс, чине најбоље оцењене компаније тог индекса.
НА СЦЕНУ СТУПАЈУ ГРЕТА И АОК
Догађаји попримају циничне обрисе сада кад на сцену ступају фигуре попут Грете Тунберг, веома популарне и агресивно промовисане активисткиње за очување климе, или двадесетдеветогодишње Александрије Окасио-Кортез из Њујорка, ауторке „Новог зеленог договора“. Колико год били искрени у својим наступима и намерама, иза ових активиста налази се добро уиграна и финансијски подмазана машинерија, која их промовише искључиво из личне користи.
Грета Тунберг је део добро кординисане мреже, повезане са организацијом Ал Гора. Њу цинично али у професионалном смислу ефикасно искоришћавају институције попут Уједињених нација, Европске комисије и финансијских интересних група група које стоје иза читаве агенде о заштити климе на планети. Као што канадски истраживач и климатски активиста Кори Морнингстар документује у изванредној серији својих објава, млада Грета сарађује са добро испреплетеном мрежом повезаном са америчким инвеститором у климатска питања и човеком који је на овој материји изузетно профитирао, Алом Гором, председавајућим инвестиционог друштва Џенерејшн инвестмент груп.
Као што је раније наведено, Горов сарадник, бивши званичник Голдман Сакса Дејвид Блад, члан је Одбора за финансијску стабилност. Грета Тунберг, заједно са својим седамнаестогодишњим „климатским саборцем“ из САД, Џејмијем Марголином, наведена је као „специјални саветник и повереник за младе“ при шведској невладиној организацији „Немамо времена“, чији је оснивач извршни директор Ингмар Рентсхог. Он је истовремено и члан Ал Горове Организације лидера климатске реалности (а део је и Европске радне групе за климатску политику). Ал Гор је обучавао Рентсхога, у Денверу, марта 2017, а затим поново у Берлину, јуна 2018. Његов Пројекат климатске стварности је партнер невладине организације „Немамо времена“.
Конгресмен Александрија Оказио-Кортез (АОК), која је направила праву пометњу у Конгресу САД представљајући „Нови Зелени договор“, односно план за потпуну реорганизацију америчке економије који би Америку коштао отприлике 100 билиона долара) такође није без вештог вођства. АОК је отворено признала да се кандидовала за место у Конгресу на инсистирање групе под називом „Праведне демократе“. Приликом једног интервјуа изјавила је следеће: „Да није било подршке „Праведних демократа“ и „Сасвим новог Конгреса“ (америчког политичког комитета формираног од стране бивших запослених и присталица председничке кампање Бернија Сандерса; прим. прев.), не бих се ни кандидовала. Заправо ове две организације су ми најпре заједно и затражиле да будем кандидат. Звали су ме пре годину и по дана…“
Сада када је постала конгресмен, у њеном се тиму налазе људи попут Зека Екслија, суоснивача „Праведних демократа“. Ексли је био сарадник Фонда за отворено друштво, од којег је добијао финансијска средства, као и од Форд фондације. Тим средствима стварана је претходница „Праведних демократа“, ради регрутовања одабраних кандидата за државне функцијуе.
ПРАВА АГЕНДА ЈЕ ЕКОНОМИЈА
Ствара се утисак да спона између највећих светских финансијских групација, централних банака и глобалних корпорација са тренутним силовитим притиском за креирањем нове климатске стратегије (која подразумева одустајање од економије засноване на фосилним горивима у корист нејасне, недовољно разјашњене зелене економије) није плод искрене бриге да се наша планета учини чистијим и здравијим окружењем за живот. У питању је друга стратегија, уско повезана „Агендом 2030“ Уједињених нација усмереној на стварање „одрживе економије“до 2030. године, и са улагањем више хиљада милијарди долара у ново богатство за светске банке и финансијске гиганте, који заправо представљају праву и једину силу.
У фебруару, 2019. године, након говора Грете Тунберг у Европској комисији у Бриселу, Жан Клод Јункер, тада председник Европске комисије, пошто је каваљерски пољубио руку младе Грете, „бацио се одмах у акцију“. Рекао је тада Грети и новинарима да би ЕУ требало да уложи стотине милијарди евра у борбу против климатских промена, током наредних 10 година. Он је том приликом предложио да „сваки четврти евро потрошен у оквиру буџета ЕУ у периоду од 2021. до 2027. буде искоришћен у борби за ублажавање климатских промена“. Међутим, оно што перфидни Јункер није рекао јесте да ова одлука нема никакве везе са надахнутом молбом младе шведске активисткиње. Она је донета пуних годину дана раније, 26. септембра 2018. у сарадњи са Светском банком (током самита Једна планета), као и са Блумберговим фондацијама, Светским економским форумом и другим организацијама. Јункер је мудро искористио медијску пажњу пружену младој Швеђанки зарад промовисања своје климатске агенде.
Дана 17. октобра 2018., непосредно након ЕУ споразума на самиту Једна планета, Јункерова Европска Унија потписала је Меморандум о разумевању са групом Брејктру енергџи Јуроп (Breakthrough Energy-Europe) према којем ће чланице ове корпорације имати повлашћени приступ сваком извору финансирања. Чланови корпорације су: Ричард Брансон из Вирџин ера, Бил Гејтс, Џек Ма из Алибабе, Марк Зукерберг, принц Ал-Валид Бин Талал, затим Реј Далио из Бриџвотер асосиејтс; Џулијан Робертсон из америчког фонда „Тајгер менаџмент“; Дејвид Рубенштајн, оснивач Карлил Групе (америчке мултинационалне приватне организације за алтернативно управљање имовином; прим. прев.); потом Џорџ Сорош, председавајући Сорошевог фонда за управљање инвестицијама; као и Масајоши Сан, оснивач Софтбанке из Јапана.
Будите сигурни да када најутицајније мултинационалне корпорације, највећи финансијски институционални инвеститори (укључујући Блек Рок и Голдман Сакс), УН, Светска банка, Енглеска банка и друге централне банке стану иза финансирања такозване Зелене агенде (свеједно да ли ће се она називати „Нови зелени договор“ или како год), тада је време да се загребе испод површине кампања које воде климатски активисти како би се препознала права агенда. Само тако ће на површину изаћи права слика, а то је покушај финансијске реорганизације светске економије под плаштом климатских промена (на које Сунце и његова енергија имају немерљиво много већи утицај него што ће човек икада моћи да има) како би нас обичне људе убедили да поднесемо неописиве жртве да бисмо „спасили нашу пленету”.
Још 2010. године шеф Радне групе 3 међувладиног панела о климатским променама при УН, др Отмар Еденхофер, рекао је једном новинару: „… мора се јасно истаћи да ми уз помоћ клиатске политике de facto распоређујемо глобално богатство. Морамо се ослободити илузија да је међународна климатска политика истовремено и политика очувања животне средине. Она готово да више нема никаквих веза са животном средином, са проблемима попут масовног крчења шума или повећања озонске рупе.“ Од тренутка када је он то изјавио, економска политичка стратегија постала је много развијенија.
Ф. Вилијам Ендгал – саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирани је политиколог са Универзитета Принстон и аутор бестселера о нафти и геополитици
Превео Лука Угрица
