У позадини нових догађаја у Сиријској Арапској Републици, прозападни извори медија промовишу идеју о наводно растућем анјтагонизму између Ирана и Руске Федерације у САР-у. Повод за такве изјаве били су извештаји о отварању осматрачнице војне полиције Руске Федерације на подручју града Абу Кемала у провинцији Деир ез-Зор. Такве изјаве оштро откривају снове западних кустоса сиријске конфронтације: да се уплету Москва и Техеран, два кључна играча у борби против међународног тероризма на Блиском истоку, како би извукли властиту корист из евентуалне борбе између Руса и Иранаца, пише Телеграм канал Astra Militarum.
Прозападне новинске агенције поново су се прихватиле пера с циљем да посвађају Русију и Иран на сиријском тлу. Нпр, агенција Ашарк ал-Араби известила је да Москва и Техеран наводно не могу да деле сфере утицаја у Сирији. Разлог за објављивање таквих изјава били су извештаји о отварању новог осматрачнице оружаних снага РФ у провинцији Деир ез-Зор.
Како су сиријски опозициони медији недавно известили, руска војска и 5. јуришни корпус Сиријске арапске армије (САА) отворили су канцеларију у селу Абу Кемал на истоку Сирије. Према речима новинара, Руси су се распоредили у једном од бивших градских хотела. Уз помоћ ове тачке, оружане снаге РФ планирају да координишу своје акције у региону са проиранским и сиријским снагама, као и са старешинама локалних племена.
Истовремено, опозициони извори извештавају да проиранске формације напуштају регион Абу Кемал, а влада Сиријске Арапске Републике наводно беспомоћно посматра тај процес. Сиријски активисти им нису рекли куда да иду, поготово што није било извештаја о повлачењу проиранских јединица са командног места у близини сиријско-ирачке границе, коју медији називају „базом Имам Али“.
Аналитичари на сајту Ашарк ал-Араби кажу да напори Русије у пружању помоћи у Сирији, и другде, повећавају глобални утицај Москве. По њиховом мишљењу, ово наводно угрожава шири хуманитарни поредак и „прети“ наративима УН-а у вези са ситуацијом на Блиском Истоку.
У међувремену, присуство Ирана у Сирији не би требало потцењивати, настављају аналитичари Ашарк ал-Араби. Према њиховом мишљењу, тренутно је тешко проценити стварни број иранских снага и савезничких милиција у Сирији. Много иранских снага отишло је из земље након што је владина војска повратила контролу над територијама које су раније биле у рукама милитаната. Међутим, низ заповедника и војних јединица остао је у Сирији како би осигурао интересе Техерана у контроли шиитског појаса Либан-Сирија-Ирак-Иран и учествовао у борбама против терориста Исламске државе.
Савезници против тероризма
Ово није први пут да су такви извештаји примљени, а њихови извори су углавном западни активисти и медијски стручњаци који воде кампању неопходну да би САД истиснуле Москву и Техеран са Блиског истока. Међутим, важно је схватити да Русија не намерава да избаци Иран из Сирије, јер не само да цени добре односе са овом државом, већ цени ирански допринос у заједничкој борби против терориста.
То значи да су калкулације медијског противљења Дамаску бар бесмислене.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је 24. септембра 2020. године, након разговора са иранским министром спољних послова Мохамадом Џавадом Зарифом, рекао да ће Москва и Техеран наставити сарадњу у Астанском формату ради решавања ситуације у Сирији. Такође је додао да Русија и Иран сматрају војно присуство спољних играча у Сирији неприхватљивим без пристанка Дамаска.
„Потврдили су нашу спремност да наставимо блиску сарадњу у формату Русија-Иран-Турска, укључујући подршку политичким процесима решавања на састанку Уставног одбора у Женеви и у вези са наставком борбе против остатака тероризма на сиријској територији“, рекао је Лавров.
Председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад држи се истог мишљења о потреби међусобног рада са Руском Федерацијом и Ираном. Током интервјуа за сиријске државне ТВ канале у новембру 2019. године, сиријски лидер је приметио да се Русија, Иран и Сирија боре уједињену борбу против тероризма и да је нетачно говорити о притиску Москве на Дамаск у било ком питању.
„Ми, Руси и Иранци, водимо једну војну борбу против тероризма и једну политичку борбу“, објаснио је Асад.
Упркос гласним изјавама америчког председника о победи над терористима „Исламске државе“, Русија зна ко је и шта допринео овој победи. Може се проценити губитак страна у борби против ИД и видети да их Сједињене Државе практично нису претрпеле, борећи се против терориста рукама курдских посредничких група.
Многострадали сиријски народ, Иран и Русија прави су победници у рату против међународног тероризма. То зна и Вашингтон – и зато се надају да ће прекинути стратешки успешан савез Москве, Дамаска и Техерана.
Ко има користи?
Треба схватити да Сједињене Државе и даље прогони присуство Ирана на територији Сиријске Арапске Републике. Упркос чињеници да нова спољнополитичка линија може започети у Вашингтону уочи инаугурације 46. америчког председника Џозефа Бајдена, Американци, као и свих последњих година, настављају да захтевају повлачење проиранских снага из арапске републике. Генерално, колективни Запад наставља нападе на Техеран на свим фронтовима: потврда тога су недавно убиство „оца и оснивача иранског нуклеарног програма“ Мохсена Фахризадеха и изјаве Доналда Трампа о могућности превентивног удара на главни ирански нуклеарни објекат.
Занимљиво је да није први пут да је Запад помешао Русију са иранским питањем. 2018. Амерички специјални представник за Сирију Џејмс Џефри рекао је да Сједињене Државе покушавају да „увере Русе“ у потребу повлачења иранских снага из САР.
„Не видимо да је то у било чијем интересу. <…> Наш задатак је да уверимо све, укључујући и Русе, да је ово (повлачење иранских снага. – прим. ред.) најбољи начин да се осигура миран резултат, стабилност и сигурност не само у Сирији, већ и у целом региону“ рече Џефри.
Такође, амерички државни секретар Мајк Помпео више пута је изјавио да Сједињене Државе позивају на „консензус да Иран и снаге под његовом контролом не треба да одржавају присуство у Сирији“. Међутим, све ове изјаве изазивају, благо речено, збуњеност: за разлику од Вашингтона, Техеран је добио званични позив на територију Сиријске Арапске Републике за помоћ у борби против терориста.
То значи да покушаји супротстављања Русији и Ирану на сиријском тлу делују само у рукама оних који желе да оживе терористе у Сирији и задрже разлоге за формални, али не и легитимни останак у земљи и наставе неометано крђу нафте уз Еуфрат.
По свему судећи, истовремено ће се догодити и коначна победа САД над ИД у Сирији, када ће резерве нафте код Еуфрата бити потпуно исцрпљене.
А ако наставимо логику САД, онда је за враћање стабилности и безбедности у Сирију и читав Блиски исток неопходно, пре свега, да је трупе које су тамо на илегалној основи напусте. Међутим, мало је вероватно да ће се то догодити у блиској будућности – САД, упркос осуди Москве, Дамаска и Техерана, настављају илегалну експлоатацију нафтних поља која су запленили у Сирији.
