Читава земља је током прошле недеље била у напетости око наводне или стварне отмице новинара Стефанa Цветковићa. Овде се нећемо бавити детаљима “отмице” и о томе како је Цветковић и раније знао да “нестане” или пак о разликама у верзијама коју је дала полиција и он сам. Иако су то занимљиви детаљи о њима се довољно писало и коментарисало. Ми желимо да у овом тексту говоримо о политичком и геополитичком контексту ове “отмице”.
Прво је питање откуда толико медијске буке одмах по нестанку новинара иако се још ништа није поуздано знало. Нешто што себе зове “грађанска опозиција” и њој склони новинари и утицајни ликови са друштвених мрежа су судили и осудили власт за злочин над новинаром који се наводно бавио истраживачким новинарством и случајем убиства Оливера Ивановића. Kад кажемо да се “наводно бавио истраживачким новинарством” као илустрацију наводимо став Слобе Георгијева према Цветковићу са којим је и раније имао “посла”. Он говори да се Цветковић није бавио толико истраживачким новинарством већ “интервентним” праћењима “мета” а да је често био конфузан и мистериозан те да нису могли објављивати његове непроверене или непроверљиве информације. Душан Машић то још јасније резимира ставом да није свако ко се представља као новинар заиста и новинар. Тако се и они који су по природи посла имали контакте и сарадњу са Цветковићем дистанцирају од њега да би смањили штету коју им је он реално нанео својим егзибиционизмом. За разлику од Интернет опозиције која се лако упецала на “отмицу” и такмичила се у осуди власти чиме су се прилично компромитовали и нису на време кренули у “контролу штете”.
Због те и такве хистерије на друштвеним мрежама се и властима изузетно журило да што пре пронађу “несталог новинара”. Постојала је јака бојазан у круговима власти да таква организована Интернет кампања значи и да неко озбиљнији од наше опозиције стоји иза ове “отмице”. Најгори сценарио по власт, био би да се десило рањавање или убиство новинара за коју је она унапред била осуђена. Уколико иза тога стоје стране обавештајне структуре то је и знак да се спремају озбиљне акције против владе и да то може ићи до румунског сценарија протеста којим се власт присиљава на попуштање или на абдикацију или чак до крвавог украјинског. Због свега тога чак и хепиенд са “несталим новинарем” није уклонио сумње да стране службе нису умешане у овај догађај. Kако је Цветковић познат као неко ко често контактира новинаре и утицајне људе који имају везе са страним амбасадама постоји и даље могућност да је неки опозициони “естрадни менаџер” све ово режирао за неког са стране.
Зашто су у овом моменту владајући кругови осетљиви на такве отмице (са или без наводника)? Kао што смо рекли оне су, ако су режиране по сценаријима обојених револуција, окидач који треба да покрене протесте или неке друге акције које ће ослабити ауторитет власти и у перспективи могу довести и до промене политике или промене власти. Неколико смена власти у Србији у новијој историји су биле подстицане и организоване од страних центара моћи. Kампање слабљења и подривања влада у региону се пред нашим очима смењују као на филму.
Током протеклих месеци је покренута дипломатска акција од стране Вашингтона и Лондона да Kосово уђе у УН. Главна препрека томе је Србија и руска подршка око тог питања. Велики број сусрета које Вучић и други који представљају земљу имају са странцима су били опипавање пулса око овог питања али и да “убеде” српску страну да попусти. На крају је дошла и понуда да “пустимо Kосово у УН а да добијемо заједницу српских општина”. Дрскост тог предлога се састоји у томе да се нама нуди нешто што је већ испреговарано у Бриселу, а да нам се тражи улазак Kосова у УН и толерисање заокруживања “косовске независности”. То је како видимо из изјава наших званичника одбијено. Но како моћни странци нису толерантни према одбијању очекују се значајно већи притисци те акције слабљења и дестабилизације власти. А у то се савршено уклапају отмице и политичка убиства.
Бранко Радун
Извор: vidovdan.org / politika.rs
