Протест испред РТС-а, који је организовала Еко стража под вођством Бојана Симишића, представља још један пример манипулације јавности.

Док су други активисти на наговор Симишића, позивали на насилну промену уставног поретка и добијали кривичне пријаве, он је уживао на летовању, ронио и глумио активисту на плажи. Сада, када се вратио у Србију, организује протесте да би се одужио онима које је изманипулисао, док се он једини вратио без икаквих последица,без задржавања на граници, као да је изнад закона, као да га неко шитити.

Онда је, у свом манипулативном стилу, свестан бројних питања која се покрећу, измислио причу да његову жену позивају на испитивање како би њега уплашили, а у ствари је реч о обичном позиву на оставинску расправу.

Питање које се намеће је ко заправо стоји иза Симишића и Еко страже? Да ли је реч о искреним еколошким активистима или је игра много сложенија? Ко су људи који се крију иза ових протеста и која је њихова стварна намера? На ова питања нема јасних одговора, али је јасно да је све ово далеко од спонтаног окупљања грађана који се брину за животну средину.

Једна од кључних фигура у овој причи је Јован Рајић, оснивач РЕРИ-ја, организације која је добро позната по томе што се увек налази на списку бројних невладиних организација финансираних из иностранства. Рајић није само еколошки активиста, уствари он уопште и није еколошки активиста, – на последњим парламентарним изборима, био је члан Републичке изборне комисије испред Ђиласове коалиције “Србија против насиља”. Ова чињеница јасно указује на то да је Рајић део једне шире мреже утицаја, где се политика и интереси мешају на различите начине, али и да је реч о истим људима који су прошле године на једној трагедији градили изборну кампању.

Занимљиво је да је са тим Рајићем, који је у јавности представљан као човек од интегритета, путовао Симишић током свог “славног” повратка у Србију после вишемесечног летовања. И упркос свим драматичним причама на друштвеним мрежама, Симишићу се у Србији није догодило ништа. Није било никаквих последица по њега, као да га неко моћан штити. Да ли је реч о блиском односу са Рајићем, који преко њега сарађује са странцима, или је можда у питању Ђилас, који има своје интересе у свему овоме?

Оно што је јасно је да су Рајић, Симишић и остали део исте групе људи који се представљају као борци за демократију и заштиту животне средине, али у стварности раде на остварењу политичких амбиција које немају никакве везе са добробити Србије. Ово је иста она екипа људи која укључује и Мишу Мајића, судију који је истовремено и активан члан више невладиних организација, као што су CEPRIS и ПроГлас, НВО које везују исти спонзори као и РЕРИ.

Шта је прави циљ свега овога и чији је утицај већи – Ђиласов, страних држава, или неке друге интересне групе? Шта год да је одговор, једно је сигурно: у интересу Србије и српског народа, очигледно – није.

Уколико се њихови планови не зауставе, Србија би могла изгубити своју слободу и постати тек пука колонија под контролом страних сила. Наш народ мора да буде јединствен у одбрани своје земље и да не дозволи да постане жртва манипулација и политичких игара које долазе из иностранства.

Софија Марић / Васељенска