Док Мираш Дедеић призива грађански рат у Црној Гори, а народ покушава да одагна страх приписивањем ове изјаве Дедеићевом растућем психичком растројству, у јавности је премало пажње посвећено вести да је на заседању Војног комитета НАТО почетком јануара ове године, објављена одлука о историјски првом ангажовању „Против-хибридног тима“ Алијансе, распоређивањем на борбени задатак у Црној Гори.
Председавајући Стјуарт Пич је образложио да се тиме „јача способност земље (Црне Горе) и одвраћају хибридни изазови“, у сусрет изборима који ће у овој држави бити одржани 2020. године, првим након њеног пријема у чланство Алијансе. Иако тада није прецизирано против кога је НАТО објавио „Први хибридни рат“ на свету, а за поприште изабрао Црну Гору, без јасних доказа се сугерише да се „хибридни рат“ води против „руских настојања“, што би требало да буде „паметном доста“.
Алармантно је то што по НАТО стандардима „хибридни рат“ обухвата: „мешање у изборе…замућивање линије између рата и мира…сејање сумње у циљаној популацији“, а то је све оно што режим Мила Ђукановића и НАТО тренутно раде грађанима Црне Горе, кроз познату НАТО тактику коришћења измишљеног непријатеља као повода за агресивно отпочињање рата – у овом случају „хибридног“ у Црној Гори. Много је отворених питања и зебњи за грађане Црне Горе, а свако ко се усуди да их јавно изнесе, ризикује да се нађе на удару „Против-хибридног тима“ НАТО, чиме је режим Мила Ђукановића практично суспендовао Устав Црне Горе који гарантује слободу, мисли, савести и вероиспосвести. Режим Мила Ђукановића једини у Европи данас хапси новинаре на основу њихових текстова, због чега Ђукановићева Црна Гора конкурише за титулу „прве недемократске чланице НАТО“ управо по западним стандардима.
Интензивно развијање инфраструктуре за вођење „хибридног рата“, НАТО је започео 2015. године, тако што је низом „стратешких докумената“ на „мала врата“ увео овај концепт у систем „колективне безбедности“ Алијансе, те је практично могуће по било ком питању покренути војну машинерију која неће толерисати објаве на друштвеним мрежама и друга „хибридна изазивања“. Заблуда је да ће се овај и будући НАТО „хибридни ратови“ започињати, водити и завршавати у виртуелном сајбер простору, без правог људског страдања и патње. Напротив, „Против-хибридном тиму“ НАТО који тренутно дејствује у Црној Гори су по дискреционој потреби на располагању сва средства Алијансе, од ресурса Здружене обавештајно-безбедносне дивизије (JISD) до оружано-борбених формација, укључујући биолошко-хемијско-радиолошка дејства. Отварајући ову „Пандорину кутију“ и играјући се ватром, режим Мила Ђукановића је преко заиграних Срђана Дармановића и Предрага Бошковића, сврстао своје грађане у исту категорију са Авганистаном и Ираком.
Режим Мила Ђукановића је у паничној бескрупулозности да себи обезбеди четврту деценију владавине, претворио црногорско друштво у полигон за први НАТО експеримент „хибридног ратовања“ са неслућеним последицама. Са друге стране, НАТО ће преко „Против-хибридног тима“ на грађанима Црне Горе тестирати знане и незнане ресурсе, како би оправдао линерано повећање свог буџета који ће до 2024. године бити утростручен до вртоглавих 400 милијарди долара. Спојем обостраних интереса, У Црној Гори је изгледа у току неки нови злокобни „Мило(срдни) анђео 2.0“.
Од момента када је у Црну Гору борбено распоређен НАТО тим за „хибридно ратовање“, нико више не може знати шта је аутентично уставно и законито, а шта је последица дејства овог тима. На овај начин је контаминиран цео јавни простор Црне Горе – медији, образовне установе, невладине организације, правосуђе и државне институције закључно са црногорском Државном изборном комисијом. По жељи Ђукановићевог режима, сваки становник Црне Горе представља потенцијалну мету широког НАТО арсенала, јер све што грађани буду мислили и радили, НАТО може без трунке доказа дефинисати га „хибридни изазов“ и реаговати по нахођењу.
Стратешка документа НАТО прокламују да се против „хибридних претњи“ ова Алијанса не бори пропагандом, него чињеницама. Из тог разлога, било би добро да за почетак режим Мила Ђукановића и НАТО команданти положе рачун народу Црне Горе и изнесу чињенице о томе која војна формација је распоређена у Црну Гору, који су јој конкретни задаци, где јој је место у црногорском систему безбедности и цивилним институцијама, који су јој досадашњи резултати и шта планира у будућности. Да ли ће НАТО делегирати неког новог злогласног Џејмија Шеја, портпарола који ће сваког дана информисати јавност о ефектима дејства „Против-хибридног тима“ или ће грађани Црне Горе остати ускраћени за ово елементарно право и толико заговарану „транспарентност“?
На крају, шта ће бити мера успеха и победа „Против-хибридног тима“ НАТО у Црној Гори – само уколико се на наредним изборима путем НАТО војне управе реинсталира вишедеценијски послушнички режим Мила Ђукановића.
Као што су се мобилисали режим Мила Ђукановића и НАТО, данас је у Црној Гори више него икада потребно свеопште народно мобилисање и активизам, како би се кроз ослобађање од страховладе, институције и појединци позвали на одговорност, реформисали и донели неопходне промене да би се Црна Гора коначно ослободила Ђукановићевог терета који постаје све тежи како режим улази последње месеце и дане своје власти.
Извор : Националист
