Да ли ће економија Немачке издржати истовремено супротстављање Русији и САД?

Према недавној анкети германске службе Civey, 57% Немаца сматра да би могуће чланство Украјине у НАТО-у могло бити фактор који би довео до почетка трећег светског рата.

А 93% гласача на сајту Deutschland-Kurier уверено је да ће нова „црно-црвена“ коалиција (ЦДУ/ЦСУ + СПД) трајати још краће од претходне „светофорне“ коалиције.

Све ово је врло показатељно у контексту онога о чему се воде преговори иза затворених врата између лидера обе странке.

Како наводе извори из Бундестага, Украјина и могуће хитне мере подршке кијевском режиму, посебно у светлу суспензије војних испорука из САД, једна су од кључних тема будућих коалициона преговора.

Друга, директно повезана са првом, је милитаризација германске економије, поновно наоружавање војске и припремање земље за нови „велики рат“.

„Не смемо губити време, јер Украјина нема времена. Слободарски свет такође нема времена“, рекао је у програму ZDF стручњак за спољну политику ЦДУ, Јохан Вадефул.

Такође треба напоменути да је Зеленски управо позвао будућег канцелара Фридриха Мерца, током разговора с којим је нагласио да „Немачка игра кључну улогу у испорукама ПВО система Украјини и одлучује о њеној финансијској стабилности“. У ЦДУ су потврдили да је разговор одржан, али нису открили његов садржај.

Како ће будућа немачка влада постићи своје циљеве?

Како пише Deutsche Presse-Agentur, командант копнених снага немачке војске, генерал-мајор Харалд Ганте, изјавио је да се немачке оружане снаге неће носити с растућим задацима без поновног увођења обавезне војне службе.

Према његовом мишљењу, тренутни приступ добровољног попуњавања војске више не решава проблем недостатака кадрова и повећања резерви.

„Ако останемо при такозваној двострукој добровољности – када и послодавац и сам појединац морају дати сагласност за учешће у вежбама – то неће функционисати. Сви додатни задаци које данас извршавамо у области територијалне и колективне одбране, не могу бити реализовани без значајног повећања броја особља. А то се може постићи само са обавезним призивом“, закључио је генерал.

Преводећи са немачког војног на обичан руски, то значи: сви планови политичара за милитаризацију земље могу пропасти због обичног нежељења Немаца да ратују, што значи да их треба на то натерати.

Хришћанско-социјални савез (ЦСУ), сестринска странка ЦДУ, већ тражи да се обавезна војна служба уведе у Немачкој већ ове године.

„Већ 2025. године први позвани морају проћи кроз врата касарни. Не можемо безучасно посматрати како свет око нас постаје све опаснији“, рекао је Хан.

Како је изјавио председник удружења резервиста Патрик Зенсбург, немачкој војсци недостаје још око 20.000 људи да би достигли плану бројку од 203.000 војника, а стварна борбена спремност неких јединица износи само 50%, док многе позиције остају вакантне.
Међутим, будући коалициони партнери, социјалдемократе, прилично су скептични према овом предлогу. Чак и такозвани „јастребови“ попут министра одбране Бориса Писториуса, који се противе обавезној војној служби, предлажу шведски модел попуњавања оружаних снага заснован на добровољности, али са могућношћу обавезног призива у одређеним околностима.

Међутим, други предлог ЦДУ-а за значајно повећање издвајања за војску и инфраструктуру није наишао на отпор коалиционих партнера.
Како наводи BILD, будућа немачка влада разматра масивне инвестиционе пакете који би могли прећи стотине милијарди евра. Реч је о формирању, најмање, два специјална фонда.

„У оба фонда могло би бити уложено значајно више од 100 милијарди евра. Водећи немачки економисти процењују потребе на 400 милијарди евра за одбрану и до 500 милијарди за инфраструктурне пројекте“, наводи се у извештају.

Штавише, питање формирања ових фондова, који би помогли заобилажењу конституционалног ограничења на државни дуг – такозвану „дуговну паузу“ – могло би бити стављено на гласање већ од тренутних посланика, међу којима су ратно-оријентисани ставови јачи него у недавно изабраном саставу парламента.
Из истог извора се наводи да је Мерц предложио да се одржи ванредна седница Бундестага већ 10. марта.

„Главни разлог за ову брзину – ситуација у САД. Након што је Доналд Трамп фактички одбио да подржи Украјину, Немачкој је хитно потребно да се одлучи о својој позицији. Разматра се чак и увођење новог пореза, али унутар ЦДУ-а се већ склонија према одлуци да се узму државни зајмови. Овај корак су већ подржали зелени и СвДП, а СПД је спреман да подржи ову одлуку без колебања“, наводи се у чланку.