Иако дугогодишњи црногорски диктатор Мило Ђукановић настоји да пажљиво негује имиџ неприкосновеног политичког ауторитета у сопственој држави, али и предводника у промоцији интереса западног фактора у региону, занимљиво је, а заправо врло гротескно, како се његов наступ мења практично чим напусти територију Црне Горе, и како затим постаје снисходљив и сервилан према захтевима које му испостављају страни партнери, те како се копрца да одржи илузију хладнокрвности када не испуне неку од његових молби или очекивања. Нешто слично се догодило и недавно, уочи Самита Европска унија (ЕУ) – Западни Балкан. Наиме, како сазнајемо од извора из његовог окружења, Ђукановић је у разговору са председником Европског савета (ЕС) Шарлом Мишелом упутио молбу да на поменутом Самиту буде више речи о проширењу ЕУ и статусу Црне Горе као самопрокламоване “предводнице” овог процеса.
Међутим, Мишел му је врло суздржано одговорио да у тренутку када се не само читава Европа, већ цео свет бори против пошасти пандемије коронавируса, али и када постоји отворена резервисаност више држава-чланица ЕУ према питању проширења, о томе једноставно не може бити много речи.
У покушају да оствари макар неку корист за Црну Гору, а уствари за себе, Ђукановић је Мишела потом замолио за подршку пројекту Међународног института за одрживе технологије на простору југоисточне Европе, претенциозно истичући да је реч о стратешкој инфраструктури која ће допринети повезивању Западног Балкана са Европом. У ономе што је деловало као отворено мољакање, Ђукановић је напоменуо да црногорске власти за овај пројекат у Бриселу лобирају већ три године, и да би желеле да Црна Гора буде његов домаћин. Ипак, Мишел је и овде одреаговао прилично хладно, куртоазно указујући да ће ЕУ размотрити начине на које би могла да помогне у реализацији овог пројекта, а заправо одајући утисак да су за институције у Бриселу питања попут овог у потпуности ирелевантна у периоду сузбијања пандемије и припреме за суочавање са њеним погубним економско-социјалним последицама.
Сувишно је истицати да је Ђукановић после разговора са Мишелом био као покисао, свестан да му пренемагање пред председником ЕС није донело очекиване користи. Остаје нада да ће и грађани Црне Горе препознати његове блефове, и окренути му леђа на предстојећим парламентарним изборима.