Континуирани бестидни и нечасни напади на председника Александра Вучића и чланове његове породице се настављају несмањеном жестином, при чему је фокус сада усмерен искључиво на председникову децу, јер је, ваљда, тамо негде, на неком травњаку или неком другом месту на којем се цела та подла, гебелсовска акција координира и усмерава, процењено да је то једини начин на који се још може делотворно вршити притисак на председника. Покушава се свакодневним, подлим и бедним ударима на родитељска осећања Александра Вучића да се он дестабилизује и тако, евентуално, сам одлучи, да би заштитио своју недужну децу, да поднесе оставку и престане да се бави политиком.
Пошто је чак и њиховим иностраним менторима постало очигледно да та шићарџијска група превараната и стучњака опште намене, окупљена око најнеталентованијег кобајаги политичара, Драгана Ђиласа, нема никакав политички, економски, или било који други план и програм које би могли да понуде грађанима Србије и са чиме би могли да уђу у предстојећу изборну утакмицу (ако икада и уђу, јер они би да на власт дођу без избора) – осмишљена је кампања потпуне и свеобухватне криминализације и дехуманизације председника – кроз непрестану производњу измишљених афера, уз константно настојање да најразличитијим лажима повежу председника и чланове његове породице са некаквим криминалним радњама.
Кроз медијску шикану Ђиласових медија провучени су сви чланови председникове породице, и мајка и отац, и брат, и деца, укључујући и малог Вукана, што представља врхунац испољавања болесне, патолошке мржње и бешчашћа, али и потврду тога колико су појмови као што су породица, част, светиња, деца, људскост, достојанство – апсолутно страни Ђиласу и његовим плаћеницима, које само новац, туђ новац, искрено и једино занима и за који су спремни све да ураде, па чак и против интереса своје земље и свог народа.
Стога не чуди што је она кофа помија од Ђиласовог портала, под насловом „Вучић стао у одбрану сина и запретио опозицији“, објавила председникову реакцију на Инстаграму поводом најновијих напада на Данила Вучића, неуспешно покушавајући да једну нормалну, родитељску, крајње искрену и разумљиву, људску потребу да се сопствено дете заштити, представи као доказ некакве Вучићеве жеље да нешто прикрије и као претњу неком.
Уместо да их буде срамота свих лажи које свакодневно фабрикују, они и у једној логичној родитељској реакцији на део тих бљувотина виде само и једино нешто „нечасно и претеће“, заборављајући, намерно, како је њихов газда, Драган Ђилас, оно ономад, када је пред камерама глуматао плач, управо сличне разлоге, родитељске разлоге, наводио као врховну вредност и терен који би требало да буде ван сваке политичке злоупотребе. Нажалост, они стида и части немају, срамоту не осећају, праведно је само оно што њима иде у корист, уместо моралних начела води их болесна мржња, да раде не умеју, нити воле, нити желе, а бахатост и осионост им је начин испољавања личности коју, осим склоности ка присвајању туђег новца, карактерише и огромна лична сујета и неспремност да се жртвују за опште добро и напредак сопствене земље. Уз све то, морам да приметим – и не баш нека велика, чак ни просечна, интелигенција – ако су заиста уверени да они, сви заједно, такви какви су, на начин на који им је то наређено и на који то покушавају, могу да победе Александра Вучића.
Зоран Ђорђевић