За професионални ангажман у Војсци Црне Горе (ВЦГ) потребно је позитивно мишљење месне партијске ћелије Демократске партије социјалиста (ДПС) и да се кандидат изјашњава као Црногорац. Такође, да би био примљен треба да буде „симпатизер“ владајуће партије, односно да обећа да ће гласати за исту. То је суштина аудио снимка који је пре два дана објавио портал ИН4С, чији наставак објављује данас.
Ова два (аудио) снимка потврђују чињеницу да је министар Предраг Бошковић партијски корумпирао Војску Црне Горе и тиме потпуно срозао углед, а онда и професионалну способност те институције.
На претходном објављеном снимку, чују се три особе које разговарају о томе како да девојка, Марија, постане војник по уговору. Она објашњава да је први пут одбијена, да је ишла у љетњи војни камп, и да је веровала да се позиција у војсци Црне Горе добија на основу професионалних способности, те да је имала похвале и од самог министра. Затим је казала да не жели да политички припада било коме. Душица Вулић, која ради у месној канцеларији ДПС-а Загорич у Подгорици, наводи да ”терен препознаје” оне који су Црногорци и оне који су ”ишли на литије”. Она између осталог, коментарише да је Марија све превише “схватила здраво за готово” и да ће јој бити јасније кад буде њених или година њеног оца.
Међутим, ту није крај и скандал „препознавања“ се наставља. На „проверу“ долази и извесни Предраг Пеђа Конатар, са којим се, како се може чути на снимку, Душица већ чула, како би дошао код ње на „препознавање“. Стицајем околности, он и Марија, девојка са претходног снимка, се познају од раније.
Зона кривичне одговорности
Душица му напомиње да, овог пута, неће бити провера породице, већ само њега, на шта он одговора да слободно упише и њих.
„Пријављивање“ породице од стране Предрага представља директан утицај на слободно изражавање воље и тиме се дебело ушло у зону кривичне одговорности.
Даље у разговору, Пеђа, зачуђено пита због чега су га звали када је Црногорац, на шта му Душица одговора: „Не знам… због партије“.
„Ти знаш да траже тебе… знаш и кад си прије долазио… све знаш“, одговара Душица, након чега Пеђа одлази да донесе хемијску оловку, где се Душица убацује, док он неспретно затвара врата: „Куку мени, како ћеш радити у војску, куку мени…“.
Она даље наставља разговор са Маријом, „оценивши“ је да је она њихов „симпатизер“, да ће гласати, и да јој „провере иду даље“. Напомиње да је Предраг био активиста ДПС-а, те да ће „ургирати“ за њега, као и за њу. Након његовог повратка, Душица уписује његове податке, али и „броји“ чланове Конатар породице.
У наредним редовима и аудио снимку, послушајте „разговор“ поменуте Душице Вулић, чији је задатак да даје оцене “са терена”, са Маријом са претходног снимка и новог „симпатизера“ – Предрага Пеђе Конатара.
Душица (разовара телефоном): ‘Ало, е мој Пеђа…
НН: Не ја кажем, то, рецимо, ево, ја сам ево 13 година у истом чину. Значи, без могућности напредовања, а људи значи који нису привријежили, да кажеш, један неких посто… на крају, мисија, 3, 4, стан…
Душица (разовара телефоном): Са друге стране, дођи ти код ових клупа иза… ђе си то? Овамо ђе ово пашче лаје. Улази Пеђа…
П: Морам се на посао враћати…
Д: Не мораш.
П: Како сте , шта радите, јесте ли уморни…
Д: Што не донесе хемијску?
П: Ниси ми рекла.
Д: Изгубих хемијску, без мајке. Слушај ово… Тражили су ти првјеру, стандардно. Овај, Ја ћу ти дати провјеру, што се мене лично тиче, али ћу само за тебе.
П: Може.
Д: Ништа фамилија, ово, оно сад за сад..
П: Слободно ти и фамилију..
Д: Ништа, само ћу тебе сад за сад.. Па ћемо за остале да видимо. Чекај само да видим. Да видим ко ми је све од вас ође. Ђе си почео?
П: Код друга ту, (неразумљиво), ова два дана, ето да му помогнем… да мало одмарам, нећу ниђе да идем.
Д: Ђе ми нестаде хемијска друже…
НН: Одох ја до кола да видим.
Д: Немој живота ти вала због тога.
НН: Ту су ми кола, ако их не будем избацио.
Д: Немој избачат’. Не знам ђе ми је хемијска. Сваку другу ноћ ми овде неко краде хемијске. Ја сам рекла купићу оно паковање… овај, дошла ми је провјера, не знам зашто због тебе, али ми је дошла провјера.
П: Слободно, лагано, никакав проблем, ту смо.
Д: Јесте што договорили кад треба да почнете?
П: Не знам ја…
Марија: Не знам, ја сам чула око 20-ог септембра
Душица: Није, ја мислим прије, чим је провјера сад неђе. Трећа декада, август
П: А због чега?
Д: Значи 25-ог.
П: А због чега провјера?
Д: Не знам, због партије…
М: Моја реакција је била још гора, ако ми вјерујеш
П: А чекај, провјера не знам, у војску сам (Црногорац, и провјеравају ту мене што… (неразумљиво)….)
Д: Ти знаш да траже тебе… ти знаш кад и прије долазио, све знаш..
П: Сумња’ сам ту.
(причају у исто време, неразумљиво)
Д: Само да завршим, ја ћу јој сад послати и твоју, само да ми речеш… (неразумљиво)
П: A оћу ли по’ћ овде да узмем хемијску?
Д: Nе, не.
П: A што ми ниси рекла, има’ сам 10 хемијских.
Д: Oћеш, потрчаћеш, Ајде Пеђа, буди добар.
П: (неразумљиво)
М: Само закључај, и упри.
Д: Хвала ти што си добар, упри напријед , куку мени, како ћеш радити у војску куку мени… Он је код нас био активиста иначе…(обраћа се Марији)
М: Nе знам стварно, он је био са мном, били исто одељење, па се познајемо…
Д: Oн је код нас био активиста и онда је био почео да ради у Наш такси и онда стварно није могао. Јер је радио двије смјене, не могу ја да кажем некоме ко ради другу и трећу смјену, извини ти због партије мораш да дођеш, па пушти ти плату. Стварно ми не пада на памет. Овај, што сам шћела још да ти кажем…. тако душице. Што се мене лично тиче, сад ћу овде да ти упишем број телефона, све што треба, наш си симпатизер, гласаћеш, а провјере ти иду даље, што се мене лично тиче, опет ти кажем… ево и за њега сам хтјела да ти кажем, за њега ћу да ургирам. Значи то сигурно, јер су ми рекли сад кад сам била у партији, да је трећа декада примање вас. Трећа декада август.
М: Отприлике то почне, је ли тако?
Д: Да…
(неразумљиво)
Д: Прије избора можда два, три дана ће почети да вас примају.
НН: Вјеровано да ће то тако и после избора бити
Д: Ево ја ти дајем информацију коју ја имам… значи ово је информација ето чисто за вас. А могу да ти кажем да си ми ваш слатка и баш сте ми симпатични.. ево га.
Д: Ево га, Конатар Предраг… завршена провјера. Дај ми број, 069 871 538. Ненад исто код тебе, је ли тако?
П: Јесте, ништа.
Д: Тата како бјеше?
П: Савић.
Д: Савић. Мајка?
П: Треба да иде… мајка Јованка, види има ли ту неђе…
Д: Има.
П: Брат Срђан…
Д: Јесте.
П: Има ли још ко?
Д: Сестра.
П: Наталија, има ли је ту?
Д: Чекај
П: Мислим да ње нема…
Д: Наталије нема. Један, два, три, четири, пет… Пет чланова, за све си ти, гарант 30-ог гласаш, задња декада август су рекли, један дио ће бити, други дио до 15-ог.
П: Које су шансе да нас приме?
Д: Кад ти ја препоруке дам. Сад сам њој рекла да ћу да исфорсирам и тебе и њу.
П: Ми ништа нисмо тражили, знаш и сама, ја лично…
Д: За тебе и њу, ево сад сам њој рекла, прије него што си доша’, сад сам јој рекла за тебе и још једног момка ћу ја да исфорсирам…
П: Eто знаш и сама, да, увијек што је требало, ту сам био, никад ништа нисам тражио, никад скоро ништа…
Д: Oвај, знам ја одлично шта и како, ја сам јој рекла и прије него што си доша’, да ћу за тебе, нисам знала да се познајете, за тебе и једног момка ћу ја да исфорсирам, исфорсираћу, ово ћу да пошаљем, сад још док они буду сјеђели, јер свим треба још нешто да завршим у партију, а остало …
П: (Неразумљиво)
Д: Ништа, ти си слободан, мора си ми доћ’, што да ти речем, мора’ си се појавити.
П: Tи знаш… синоћ сам био у град…
Д: Зовем ја њега, пичи музика, реко’ слушај мали, доћи ћеш сјутра
П: Jа реко ко је то… слушај мали, доћи ћеш … ја реко, ало. Вели Душица ође. Ја реко спрда ли се ова са мном, велим, спрда ли се ово… иха, ти кад си мени прекинула, тек ја сам схватио ко је. Чујемо се ћао. Маре, чујемо се…
Д: Пеђа, ми ћемо се чути за даље. Ја те зовем, све што ми буду вратили, повратну инф, кад ћете и што ћете, јавићу. Вратићу ти све. Знаћу оно деф кад оно почињете, ‘оћете ли сад у прву групу, или прва недеља септембра, ја вам то стварно не могу обећат’. ‘Оћеш што се мене лично тиче, сјутра. Ја бих вољела, сјутра, у ствари, да већ радите, па да вам раде провјеру, што се мене лично тиче…
