Да Србија треба војно да интервенише на Косову и Метохији у случају избијања сукоба, сматра 52 одсто грађана док би се 47 одсто анкетираних лично придружило таквој акцији, показује истраживање Београдског центра за безбедносну политику (BCBP) које је данас пренео портал КоСсев.
Наводи се да 70 одсто испитаника ипак сматра да у наредних пет година на Балкану неће доћи до избијања оружаног сукоба.
Као најважније спољнополитичке приоритете, грађани виде очување Косова и Метохије у саставу Србије, јачање сарадње са суседним земљама и са Русијом.
„Ови резултати су помало изненађујући када се узме у обзир изразито ратоборан наратив који је доминирао у провладиним медијима у Србији о другим регионалним актерима последњих година. Само у периоду између 2016. и 2017. године два провладина таблоида писала су 265 пута о могућности избијања рата и сукоба“, наводи се у закључцима истраживања.
Око две трећине интервјуисаних верује да је трајни мир између Срба и Албанаца могућ, док половина испитаника мисли да је то могуће постићи искључиво у случају мирног решавања спора око статуса Косова.
Истраживање је показало и да је 54 одсто испитаника забринуто да ће у будућности доћи до стварања Велике Албаније, 40 одсто је оценило да косовски Албанци имају највећи интерес за отпочињање сукоба на Балкану а 25 одсто је у том контексту поменуло НАТО.
Око 58 одсто анкетираних сматра да би Република Српска требало да се отцепи од БиХ и постане саставни део Србије, при чему „огромна“ већина испитаника сматра да такав расплет не би довео до сукоба.
Упитани да ли би Србија требало да призна независност Косова ако би заузврат добила Републику Српску, 80 одсто испитаника је одбацило такву идеју.
Износећи оцене о спољној политици Србије, 40 одсто испитаника је навело Русију као највећег пријатеља Србије, док 72 одсто сматра да је руски утицај у земљи позитиван што је за 11 одсто више у односу на резултате истраживања из 2017.
Око 16 одсто испитаника је навело Кину као највећег пријатеља Србије а њих 90 одсто верује да је кинески утицај у земљи позитиван, при чему је раст позитивних ставова према Кини посебно видљив након почетка пандемије корона вируса, што доказује податак да 75 одсто испитаника верује да је Кина пружила највише помоћи Србији у борби против пандемије.
Број испитаника који верује да је Србија у региону окружена углавном пријатељима се готово удвостручио у односу на 2017. годину и сада износи више од 40 одсто, али је у благом порасту и мишљење да Србија у суседству има више непријатеља, што сада мисли нешто мало мање од 50 одсто грађана.
Упитани кога сматрају највећим непријатељем Србије, 30 одсто испитаника идентификовало је Хрватску, 20 одсто Албанију и 13 одсто САД.
Када је реч о ставу према ЕУ и европским интеграцијама, само 9 одсто испитаника сматра да је чланство у ЕУ главни спољнополитички приоритет Србије док петина сматра да би држава требало да усклади своју спољну политику са Бриселом.
Резултати истраживања показују да 51 одсто грађана не подржава чланство Србије у ЕУ, наспрам 46 одсто испитаника који би се определили за чланство.
Истраживање је спроведено између септембра и октобра на узорку од 1.200 грађана.
