Како су „градитељи мостова поверења“ окупљени око Иницијативе Проглас или прецизније- цивилног сектора западних служби – капитализовали протесте, спремни, да у критичном тренутку, заузму кључне позиције у прелазној влади.

Аутор: Весна Веизовић

Неке чињенице су тешко обориве па чак и кад против себе имају читаву армију прозападних медија и НВО, наоружану „аргументима“ о сасвим спонатним студентским протестима насталим као реакција младих људи на корупцију у систему. Масовност, трајање, препознатљиви симболи и рукопис идентичан у свим државама где су на снази покушаји обојених револуција – оспоравају тезу. Додајмо томе добро организоване акције у виду правне помоћи, јавну и медијску промоцију – дакле сав „канцеларијски материјал“ који омогућава временски неорочен рад, те чињеницу да масом управља мањина – и теорија пада у воду. Спонтаност, уосталом, искључује припремне радње, хијерархијску структуру и координациони центар, у овом случају канцеларију на адреси Кнеза Милоша број где је регистрован домен иницијативе Проглас!

ЉУДИ ОД „ПОВЕРЕЊА“

Студентски протести у јавности се везују за трагичан догађај од пре два месеца када је приликом пада надстрешнице у Новом Саду страдало 15 људи, од којих двоје малолетне деце. Двоје младих је тешко повређено. Но, протести су, истина, почели много раније и то оног тренутка када су западни спонзори у току изборне кампање 2023. схватили да њихови пулени немају подршку у народу и да околности захтевају да се „створе“ нови људи, наоко стручни и образовани, политички чисти и са довољно умешности да код просечног Србина створе утисак особе од поверења.

Такво пробрана дружина кренула је по Србији, идући тихо, од куће до куће, од села до града, без претеране медијске помпе коју ће препустити добро познатим ликовима попут Ђиласа, Јешића, Маринике, Срђана Михајловића, Зеленовића, чак и дела НВО сектора који чине Грухоњић, Цицварић, Мила Пајић. Чекао се повод па да „људи који уливају поверење“ покажу зверске намере, кружећи изнад лешева као лешинари изнад плена.

ПЕСМА, ИГРА И НАСИЉЕ

Без икаквих артикулисаних захтева, осим да се одговорни хитно ухапсе, протести су два дана након пада надстрешнице били у пуном замаху. Пут од беле стиснуте песнице до крваве шаке ишао је преко проливања цистерне са фекалијама, уништавања Градске куће, градског трга, просторија Српске напредне странке а онда и масовне употребе црвене фарбе.

Протести на којима није било помена жртава већ чисте оптужбе уперене против власти, прерасли су у свакодневне перформансе са песмом, игром и обиљем насиља. Међутим број оних који су прво вече изашли да одају почаст страдалима, из дан у дан, бивао је све мањи. Све док пропазападна опозиција и НВО сектор нису остали сами и потпуно огољени. Бројни покушаји провокација, насртање на полицију у нади да ће изазвати реакцију и добити повратни одговор који је потребан да се народ „револтиран насиљем полиције према протестантима“ врати на улицу, завршавали су се безуспешно.

ТАЛАС СОЛИДАРНОСТИ

Како је протест јењавао, професорка филозофије Данијела Грујић истакнута чланица Странке Слободе и правде извела је ђаке ове гимнације, децу од 16, 17 година на улицу да одају почаст страдалима у Новом Саду. Међу децом, која природно имају изражену емпатију и која су сведоци велике трагедије која је погодила њихов град, али опет политички потпуно несвесна ко их води и због чега, нашао се и син премијера Милоша Вучићевића.

Било је јасно да је овај вид манипулације децом политички чин, који није дошао од стране тек неког професора, већ активне учеснице протеста странке Драгана Ђиласа, па је легитимно реаговао и премијер али и поједини родитељи који нису желели да њихова деца буду политички инструмент. Прозападни медији су одмах одговорили контранападом проглашавајући без икаквог доказа сваког родитеља али и малолетне ученике „припадницима СНС секте и сендвичарима који не маре за жртве“.

Талас „солидарности“ осталих школа полако се ширио Србијом да би примат блокада и даљег активизма преузели „студенти“.

ПРОФЕСОРИ НА ЧЕЛУ- ПРОГЛАС У ПОЗАДИНИ

Наравно, треба напоменути да се преузимање бакље није десило спонтано и да они који су до јуче слушали наставу, деца коју су родитељи једва послали на студије, нису преко ноћи доживели просветљење и донели одлуку да године студирања, новац уложен у њих и време, тек тако одбаце да би помогли прозападној опозицији да се дочепа власти без избора.

Велику улогу у овим одлукама имали су пре свега професори универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, посебно онај део који је политички активан. Први који је стао уз студенте јесте Динко Грухоњић са Филозофског факултета у Новом Саду. Затим професор Јанко Веселиновић са Пољопривредног, који је већ био активан током протеста а уједно је и председник и један од оснивача Покрета за преокрет, политичке организације левог центра у Србији. Списак се наставља и не исцрпљује сва у јавности позната имена универзитетских професора који су пробудили духове блокада. Оно што не подлеже сумњи јесте да се све завршава (или почиње, како хоћете) са оснивачима и потписницима иницијативе Проглас, која је уједно и место где су се сакупили сви чланови већине невладиних организација и људи које финансира страни фактор. Они и не крију да је њихов подмладак на факултетима покренуо блокаде и преузео од истрошених политичара примат протеста.

НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ

Недавно је уместо новогодишње честитке, Миша Мајић, судија Апелационог објавио је иницијативу „за дан после сутра“, односно за дан након што „студенти“ уз помоћ студената и заведених грађана огрезлих у мржњи према режиму, притисцима и свакодневним блокадама читавог система натерају режим на прелазну владу коју ће чинити ни мање ни више него – оснивачи Прогласа, односно лидери невладиних организација окупљених у овој иницијативи.

Кроз 18 мера Иницијатива Проглас предложила је на који начин системски разорити постојеће државне структуре и пренети кључне функције на „независни” невладин сектор, који је, наравно, финансиран из иностранства.

Али какве то све има везе са студентима, осим чињенице да иза организације протеста стоји управо Иницијатива Проглас.

У јеку предизборне кампање 2023. године у новебру у јавност је изашла група људи на челу са Мишом Мајићем, Драганом Бјелогрлићем, Светланом Бојковић, Иванком Поповић, Љубомиром Симовићем и бројним другим личностима дубоко повезаним са западним сектором, кроз НВО, грантове, акције или политички ангажман. Циљ Прогласа био је активирати људе да у што већем броју изађу на изборе и гласају за прозападну коалицију „Србија против насиља“. Међутим, циљеви оних који су их створили и спонзорисали у међувремену су се променили.

КРОВНА КУЋА ЗА ЗАПАДНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

Вебсајт ове иницијативе, осим што наводи осниваче и подржаваоце, нуди мало транспарентности. Међутим, пре него што су успели да сакрију податке о власнику домена, истрага јавних информација о иницијативи „Проглас“ открила је неке занимљиве детаље.

У чланку објављеном на RT Балкан 6. децембра 2023. године, наведено је да је домен proglas.co.rs, регистрован 7. новембра 2023. године, у власништву НВО „Грађанске иницијативе“. Оно што је посебно занимљиво јесте да НВО Грађанске иницијативе дели исту адресу са Београдским центром за људска права, Комитетом правника за људска права (YUKOM), Хелсиншким одбором за људска права и Центром за практичну политику – сви су смештени на адреси Кнез Милош 4. Другим речима, готово сви кључни актери Прогласа смештени су на једном месту. Можда би се Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) и Иницијатива младих за људска права придружили да је било више канцеларијског простора.

Но, како је клупко почело да се одмотава, портал Васељенска је дошао у посед фотографија снимљених у 11:30, дана 13. децембра 2024. године где се јасно види велика група грађана како стоји у просторијама ових НВО и испред.

Врло брзо, та иста група људи који прозападни медији већ данима представљају као обичан народ и студенте кренула је ка раскрсници Кнеза Милоша и Краља Милана да у тачно време, мало пре 12 сати, блокира исту.

Да ли се овде деле упуства, дневнице или можда и сендвиче и транспаренте? Поред НВО Грађанске иницијативе које су прве покренуле акцију правне помоћи студентима, истој се придружила и иницијатива „Проглас“.

СТУДЕНТИ И „СТУДЕНТИ“

Иако западни спонзори ових протеста још увек инсистирају на томе да је реч о „спонтаном студентском покрету“, истина је сасвим другачија. Политичари и лидери прозападних опозиционих странака, превише компромитовани у очима јавности, повукли су се у сенку како би оставили простор младим људима који у очима шире јавности делују као независни. Управо тај привид спонтаности, подршке грађанства и аполитичности требало би да створи неопходно поверење код ширих слојева друштва, што се у једном тренутку и десило. За то време Иницијатива прогласа активно спроводи кампању широм Србије припремајући терен за сопствени наступ.

Прва од трибина под називом „Будућност се гради“ одржана је у Новом Саду, затим Врбасу, Смедереву, Горњем Милановцу, у Лучанима, Нишу. На свим овим трибинама фокус је био на студентима, младим људима и ђацима којима ова коалиција невладиних организација даје апсолутну подршку, а будући да нису политички ангажовани и нису јавности познати попут људи као што су Мариника Тепућ, Драган Ђилас и сличне фигуре, и народ их лакше прихвата. Посебне симпатије добијају и као неко ко се ангажовао око студената.

План је дакле такав да у једном тренутку, када протести достигну свој врхунац, у прве редове студената „угура“ Иницијатива Проглас, која већ неколико месеци спроводи кампању „изградње поверења“ међу младима и грађанима кроз трибине, округле столове и медијске наступе. На тај начин ће се привид спонтаног покрета трансформисати у организовани притисак на власт, а лидери Прогласа, као представници наводно независног невладиног сектора, преузеће кључне позиције у прелазној влади коју планирају да наметну као решење кризе.

СМЕНА ИГРАЧА

Док студенти гурају блокаде и привлаче медијску пажњу, у позадини се одвија припрема за њихову „природну“ замену актерима Прогласа. Стратегија је већ виђена у бројним другим државама, где су уместо младих који су покренули протесте на крају власт преузимали лидери невладиних организација, тесно повезани са страним центрима моћи.

Проглас је у овој причи много више од обичне иницијативе. То је добро осмишљен пројекат који има за циљ да представи НВО сектор као независну и стручну алтернативу актуелној власти. Не само сада, прво у току предизборне кампање, затим у току протеста против ископавања литијума, где су масовно посећивали домаћине по селима знајући врло добро да је сваки човек битан, а онда дајући подршку пољопривредницима, просветарима и најзад студентима где су видели сјајну прилику за коначан успех.

Студенти, потпуно несвесни, овој фази играју улогу „живог штита“. Истовремено, људи из Прогласа, односно на једном месту окупљен читав ни цивилни сектор западних служби, гради поверење међу студентима, грађанима, сељацима и припрема терен за потпуну колонизацију у 18 тачака.