Пошто смо у претходних неколико текстова елаборирали све афере у које су током свог релативно кратког постојања биле умешане Социјалдемократе (СД), позабавили се актуелним ломовима у редовима ове ендемски корумпиране странке, али и информисали о проблемима у њеним односима са Демократском партијом социјалиста (ДПС), чији је привезак у још увек актуелној владајућој већини, преостаје још да размотримо зашто би ико, ко није под притиском или на други начин завистан од СД и њиховог руководства, протраћио свој глас дајући га овој партији. Разлози против тога су, као што ћемо видети, бројни.
Најпре, ако давање гласа СД изједначимо са гласањем за ДПС, пошто партија профила СД не може да егзистира мимо државних јасала, поставља се питање зашто би било ко гласао за СД уместо ДПС, када је реч о партији неупоредиво дужег трајања, која је, у поређењу са странчицом председника црногорске Скупштине Ивана Брајовића, довела злоупотребу државних ресурса на далеко виши и софистициранији ниво? Даље, и једна и друга партија промовишу идеологију агресивног монтенегризма и кидања свих веза са истинском традицијом Црне Горе, укључујући покушаје отимања светиња и затирања Српске православне цркве (СПЦ), само што је ДПС у тој “причи” знатно дуже од СД, али не и од Социјалдемократске партије (СДП), из које су се 2015. године отцепиле СД, а чији је бивши лидер Ранко Kривокапић пионир неофашистичких тенденција на политичкој сцени Црне Горе.
Затим, глас за ДПС је до сада представљао глас за сигурног победника најблаже речено неравноправних избора у Црној Гори, док глас за СД није ништа више од гласа за могућност ухлебљења неког од Брајовићевих сарадника. Да наставимо: лидер ДПС и вишедеценијски апсолутни господар Црне Горе Мило Ђукановић апсолутно нема императив уласка у нову коалицију са Брајовићем, што је и потврдио препуштајући СД самосталном наступу на предстојећим изборима, док Брајовић нема никакву алтернативу за Ђукановића, што њихов однос фактички своди на релацију господара и слуге. И најзад, Ђукановић има могућност да се након избора, упркос ранијим многобројним несугласицама, поново определи за СДП, и на тај начин њихову јефтину клептократску копију СД дефинитивно пошаље на маргине црногорске политичке сцене.
Kако читаоци не би били у заблуди да овде саветујемо ДПС шта би требало да уради и са којом странком да формира коалицију након избора, указујемо да је овај, као и претходни текстови, за циљ имао да покаже градацију корупције у редовима црногорског режима, по ком критеријуму су СД апсолутно без премца. Због тога преостаје да очекујемо да Црна Гора никада више неће бити принуђена да прави разлику између “више” и “мање” корумпираних партија на власти, а грађанима Црне Горе да се на предстојећим изборима постарају да тако и буде.
(Глас јавности)