У свим тајкунским, тобоже „професионалним, независним и објективним медијима“ најављиван као некакаво „велико, опште, свенародно окупљање“, под фирмом тзв.“еколошког устанка“ – одржан је јуче, у Београду, миноран (по броју учесника, још мање значајан по ономе што се на њему чуло) скуп лажних еколога, разних стручњака опште намене и неталентованих политичара – чија су једина сврха и резултат били бахата и непотребна двосатна блокада саобраћаја, као и ометање радника који су започели са извођењем припремних радова за изградњу београдског метроа. Вође тих малобројних „устаника“ су у камере и микрофоне Ђиласових (пот)плаћених „новинара“ поновили све оне исте, старе лажи, поново оптужили председника Александра Вучића за све и свашта, поново блатили своју земљу, поново вређали већинску Србију, поново претили свима који мисле другачије од њих и којима су опште добро и напредак државе важнији од сопственог џепа, поново еманирали и ширили мржњу, патолошку опседнутост влашћу и завист према сваком ко својим успешним радом и трудом постиже било какав резултат који је од користи Србији и грађанима Србије.
После два сата, колико је тај бесмислени и наручени перформанс трајао, „устаници“ и њихове вође су се разишли – уверени да су медијски и пропагандно пружили довољно доказа својим иностраним налогодавцима и менторима да им обећане апанаже исплати, уз поруку да се на њих може и убудуће рачунати (наравно, уз адекватну надокнаду, кроз форму финансијске и сваке друге подршке њиховим „грађанским, стручним, политичким и иним организацијама, покретима и савезима“, који се кобајаги истински боре за „људска права и слободе и демократију у Србији“).
Међутим, када се овај сублесасти игроказ рашчлани на своје саставне делове, објективна слика коју добијамо је сасвим другачија. Пре свега, видљиво је да је оно што је покушано да се представи као некаква сагласност и јединство, кроз позив на окупљање свих „бораца за демократију“, без обзира на разлике – заправо само још једна потврда њихове дубоке и трајне подељености. Иако је уложен труд, више је него очигледна сујетна сурењивост вајних „лидера“, који су личну нетрпељивост били приморани (од њихових заједничких газда) да, бар накратко и за конкретну акцију, ставе у други план. Зато смо и имали „широкогруди“ позив самозваног еколошког експерта, Александра Јовановића Ћуте, да се „еколошком устанку“ сви прикључе, али и промптно „добровољно“ пристајање тајкуна овдашњег и најнеталентованијег међу политичарима, Драгана Ђиласа, да то учини. Успут, дошли су и сви они залудни и мржњом задојени згубидани, којима је понестало комбинација за присвајање народних пара, или им њихов „елитизам“ (исказиван кроз презир према својој држави и њеним грађанима) више није на толикој цени код иностраних послодаваца, којима не одговара јака и моћна Србија, Србија која се гради и развија и свакодневно напредује. Наравно, ту су били и професионални мрзитељи Александра Вучића и Србије, назови грађански активисти (специјализовани за бацање јаја на мурале), као и политички дилетанти из многобројних фракција и кланова (бивше) Демократске странке – који ни сами више не знају ко су и шта су, за шта се залажу, против чега јесу или нису – али су ту, за сваки случај, биће и за њих нека мрвица са трепезе за којом покушава да столује „часни, честитит и препоштени“ газда Ђилас.
Свако је организовао своје „принципијелне“ следбенике (Ђилас је јуче у својим фирмама увео радну обавезу присуства „устанку“), док су остали, неорганизовани и самоорганизовани, малобројни, дошли јер и иначе не знају шта би са собом и од себе (а можда им неко и плати нешто за тај и толики „напор“), па су сви заједно, по одобреном сценарију (да сметамо радницима, да нервирамо грађане Београда блокадом саобраћајнице, да вичемо – Мрзимо Вучића!, да поновимо старе лажи и измишљотине…) подигли „устанак“, одрадили (тако како су одрадили) оно што је од њих тражено и поново се вратили оном у чему су, признајем им то, најбољи: нерадништву и хохштаплерају свих врста, успешни једино у мржњи.
Да њихово деловање није толико штеточинско по Србију и њене државне и националне интересе колико јесте и да сви ти њихови „устанци“ и „мирна и демократска окупљања“ понекад немају за последицу и повређене грађане (и полицајце) и материјалну штету, могао бих суштину јучерашњег окупљања лажних еколога, стручњака опште намене и неталентованих политичара описати народном пословицом: Будале се не сеју, оне саме ничу. Али пошто добро знам (а знају и грађани Србије, који памте владавину неких од њих) са ким имамо посла и на шта су све спремни ти „устаници-првоборци борбе за слободу и демократију“ – верујем да ће оваквих и сличних „устанака“ бити и убудуће, кад год им то њихови инострани послодавци нареде, да ће малтретирање грађана заустављањем саобраћаја трајати и дуже, како се избори (на којима ће, читам тако, ипак сви учествовати) буду примицали, а да ће тајкунска гебелсовска пропаганда коју спроводе бити још подлија, безочнија и жешћа.
Ваљда ће се и они, несејани, самоникли, после избора на којима ће бити гласовима већинске Србије поражени, некако дозвати памети. И почети нешто корисно, и заиста, да раде. Србије и њених грађана ради, њене будућности ради.
Зоран Ђорђевић