Дирљива и упечатљива размена емоција између аутора, извођача и публике десила се 7. децембра у установи културе «Гварнеријус» у Београду, где је у оквиру манифестације Дани Дарке Дугине изведена кантата «Даша» италијанског композитора Анђела Инглезеа. Сами Инглезе је овај догађај описао следећим снажним речима:
«Неописиво је људским речима оно што смо доживели 7. децембра увече у дворани Гварнеријус у Београду. Међутим, не могу да обуздам емоције које, још увек вибрирајући, пролазе кроз душу и тело.
Загрљај народа кроз звук: један од најмоћнијих аспеката музике.
Српска публика, састављена од људи обдарених људском топлином и осећајношћу ван уобичајених оквира, отворена да прима и даје Лепоту, дочекала је нашу кантату «Даша» са религиозним ентузијазмом.
Сва признања за уметнике који су наступили: Елена Царенко, мецосопран експресивног гласа, жена од грациозности и елеганције, која савршено оличава руску душу; Фабио Армилиато, осетљиви уметник, моћног гласа са интензивним фразама, као и пријатељ са којим ме везује снажна црвена нит; Мануела Инглезе, која је и овога пута испољила сву своју харизматичну виртуозност; Херардо Флавио Мусиљо и Франческо Мусиљо, два врсна инструментиста, као и посебни људи; сав обавијен изузетним присуством: глумачки глас Иване Жигон. Уметница која је невероватном експресивном снагом представљала дух Дарје; знала је да ухвати боје моје музике и, као да је музички инструмент, слатко је додиривала и обликовала линије целе партитуре. Звук њеног гласа, сачињен од шапата, напева, јадиковки и светлих окомитих нагиба, увукао се између ретких хармонија певања стварајући изванредну естетску комбинацију.
Током извођења сви смо били суочени са непрестаним дрхтањем, неконтролисаним узбуђењем које нас је терало до суза…
Моја захвалност и дубока захвалност иде целој МултиполАрт организацији и Соњи Калајић – онима који су омогућили ово чудо!
Мој духовни загрљај иде Њој: Дарја. Све живљи због оних који храбро и одлучно носе своје мисли, своју борбу; све живље када одјекују Дашине ноте и, моћније од хиљаду речи, продиру у срца и ослобађају се у небу…»
Ивана Жигон је истим поводом рекла: „Текстови у којима нам се Дарја обраћа дају нам снагу да наставимо живот… Они су испуњени смислом, светлошћу и неунистивошћу… И после свог одласка Дарја наставља своју борбу и мисао. Велика је част тумачити њену веру у светлост и врлину… њену филозофију.“