Када гледамо како се храбри јерменски народ, са којим делимо сличну судбину и историјске изазове, бори и одбија покушај нове ”Олује” коју су им спремили Азербејџанци и Турци, остаје нам само да им се дивимо и да се питамо—како и зашто смо ми Срби дозволили да нам се догоди ”Олуја” 1995. године? Да ли је у питању издаја Слободана Милошевића или корумпираност лидера Републике Српске Крајине и Републике Српске или НАТО, ватиканска и немачка подршка коју су имали Хрвати. Ми то и дан данас у потпуности не знамо али знамо да су Хрвати тада морали да разбију зубе о нашу Крајину, да им никада више не падне на крај памети да дигну своју геноцидну руку на Србе.
Пример јерменске области Нагорно-Карабах, величине Црне Горе са око 150.000 становника нам показује да се такве непризнате територије итекако могу успешно бранити.
Нагорно-Карабах или Република Артсакх (како је зову Јермени) је јерменска територија која је припадала великом Јерменском царству све до средине 5. века наше ере. Јерменско царство је било огромно и простирало се од медитеранске обале у данашњој Сирији, па све до Каспијског језера у Средњој Азији. Нагорно-Карабах је била земља јерменских краљева и царева и одувек су у њој живели Јермени.
На жалост, исламска инвазија и покоравање Персије од стране Арапа муслимана, довели су до тога да исламски владари најпре Персије, арапских калифата и Турске дуго времена владају овом територијом.
Почетком 19. века руска империја ослобађа Јермене и област Нагорно-Карабах улази у састав Русије. У Првом светском рату, уз помоћ јерменских добровољаца, Русија је била на прагу да ослободи све Јермене у Турској али, на жалост, комунистичка револуција 1917. године довела је до повлачења руске војске, што је као одмазду изазвало геноцид Турске над Јерменима у коме је убијено око милион и по Јермена.
Ово што данас гледамо у Нагорно-Карабаху је исто оно што смо гледали код нас. Комунистичко цртање граница, попут оних у Украјини и на Криму и измишљање нових народа попут Украјинаца, Белоруса, Црногораца, Македонаца итд. довело је до тога да Стаљин (у страху од Турске) потезом оловке додели област Нагорно-Карабаха совјетској републици Азербејџану. Самим тим, овај конфликт је остао залеђен током трајања тоталитарног Совјетског Савеза и чим је попустила комунистичка диктатура, избио је нови рат који је залеђен 1994. године, а одлеђен прошле недеље покушајем Азербејџана да на препад изврши ”Олују”.
Учимо историју браћо Срби и учимо се и на својим грешкама и на примерима нама сличних народа у сличном окружењу. Хоћемо ли дозволити ово на северном Косову или у српским енклавама у Метохији и на Косову? У Црној Гори су нам Милове комуноусташе претиле новом ”Олујом” и ”тракторијадом” да не говоримо и да се слично чује у Федерацији БиХ. Хоћемо ли опет да дозволимо да нас на препад неко истера из наше земље?
