На почетку рата био је у партизанима и то негде до 1943. године када му партизани убијају рођеног брата. Тада он долази код команданта Пљеваљског четничког одреда Милутина Јеловца и моли да га прими у своје редове. Пошто је Милутин посумњао у његову искреност, Божо се враћа партизанима и убија једног од значајнијих комунистичких вођа који је био одговоран за смрт његовог брата и враћа се поново код Милутина Јеловца, који га прима у своје редове. Врло брзо се истакао личном храброшћу тако да је заједно са Јосифом Бабићем и Војином Џогазом постао жива легенда. Приликом одступања Црногорских четника кроз Босну, у чувеној борби на Лијевча пољу Божо онемогућава усташка колону од 4 тенка у напредовању тако што из заседе искаче на први тенк и убацује бомбу под куполу након чега се остала три повлаче. Милутин Јеловац заједно са Војином Џогазом прелази 1945. године у Аустрији где Војин у Јуденсбургу код Граца проналази и убија Секулу Дрљевића црногорског усташу, а Божо и Јосиф Бабић се враћају у подручје тромеђе Србије, Босне и Црне Горе где ступају у контакт са поручником Србобраном Срком Меденицом (1924-1951) из ужичког краја и међусобно се испомажу у акцијама које су вођене после рата, а које су углавном познате.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: