Све је почело када су у име краљевске владе, после мучних преговора, након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, а да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу протокол о приступању Тројном пакту потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић. Тог дана 27. марта у народу је ескалирало вишегодишње незадовољство, изазвано политиком кнеза Павла Карађорђевића, владе Цветковић-Мачек, а надасве потписивањем Тројног пакта. Организован је војни пуч, збачена је влада, а на престо је доведен још малолетни краљ Петар II Карађорђевић и све то уз благослов Српске Православне Цркве.
Ипак, комунисти тј. Послератна власт успела је да себи препише заслуге за организовање протеста, иако су тада њихове малобројне присталице биле или по затворима или у строгој илегали и тиме направи једну од највећих манипулација и заблуда 20. века. Снимци јасно потврђују да иза тих демонстрација никада није стајала комунистичка партија, као ни да су пароле „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“ или срп и чекић биле њени основни симболи. Напротив, демонстарнти кличу краљу Петру II, Русији, Британији и јасно поручују читавом свету да не желе да се сврстају у ред фашиста, унапред свесни догађаја који ће уследити. Народ је знао да не постоји шанса да их рат заобиђе, а на овај начин желели су да трагедију која је убрзо уследила дочекају чисте душе.
