Подела једног у више језика која је уследила после распада Југославије одразила се на интересовање за те језике у свету, па тако и на изучавање српског, за који највеће интересовање влада на универзитетима у земљама са којима Србија има најјаче културне, политичке, економске везе…
Илона Санзел Поњавићова са Института за источне језике и цивилизације у Паризу, учесник 16. Међународног конгреса слависта, која је студирала је српски језик на Сорбони, а тренутно предаје чешки на Институту за источне језике и цивилизације, примећује и да се интересовање за словенске језике доста променило, јер су се промениле политичке и економске околности.
– Ја сам студирала српски језик почетком двехиљадитих, мало након рата у бившој Југославије и 10 година од пада комунизма, када је на западу владало велико интересовање за словенске језике. Отворио се део Европе који није постојао за Запад. Било је доста студената којима је српски (српскохрватски) био потребан због послова. Школовало се доста војника, дипломата, али тога више нема. Сада су студенти углавном потомци породица словенског порекла или они који желе да изучавају нешто егзотично – запазила је Поњавићова.
Она наводи да се подела једног на четири језика одразила и на интересовање за те језике на факулетима у Француској, и каже да се тако, рецимо у Стразбуру изучава српски, у Бордоу студенти бирају између српског и српскохрватског, а на Сорбони између српског, хрватског, босанског или црногорског, који још није уврштен у наставни програм.
Што се тиче српског језика, има доста студената у поређењу са интересовањем за друге словенске језике што Поњавићова везује и за бројност српске дијаспоре у Француској, посебно у Паризу.
Српски у Паризу може да се студира као засебан предмет на Сорбони и Институту за источне језике и цивилизације, и као изборни у Бордоу и Стразбуру, а могућност изучавања босанског, црногорског, хрватског и српског на Сорбони, односно босанског, хрватског и српског на Институту, објашњава се тиме да се ради о четири стандарда или о три стандардне варијанте једног језичког система.
– Реч је о жељи да студенти савладају све те варијанте и да буду свесни да је то један систем који се стандардизовао, можда због политичких разлога, на четири начина. Мене је то мало збуњивало, јер сам почела да студирам српски у Прагу где се једне године уписују студенти српског језика, друге хрватског и у Паризу су ме вратили годину дана уназад јер нисам знала ништа из хрватског стандарда и хрватске књижевности – рекла је Поњавићова Тањугу и навела да је, када је она студирала највеће интересовање на Сорбони владало за српску варијанту.
Руси воле Павића, Андрића и Нушића
У Русији, пак, према речима Јекатерине Јакушкине са Москвоског државног унивезитета Ломоносов, тренутно влада велико интересовање за српски језик што се види и по томе да многи студенти који упишу руску филологију, током студија бирају српски као изборни предмет и многи од њих касније нађу запослење управо са српским језиком.
Њена колегиница Ала Шешкен са Катедре за славистику истог универзитета, скреће пажњу на одлично познавање српске књижевности у Русији и дугу традицију преводјења дела српских аутора која датира још пре Пушкина.
Од деведесетих година највише је интересовању за српску књижевност допринео Милорад Павић који је био веома популаран чак и код оних који нису ни знали чији је писац. Андрића воле и они који се не баве србистиком, а популаран је и Нушић, рекла је Шешкен.
Извор: informer.rs / Танјуг
