Након што се пропали ваљевски адвокат Чедомир Стојковић, звани „Чеда Подморница“ (агент БИА) преселио у Немачку, како би се посветио својим крајње сумњивим и са моралне стране дискутабилним пословима, који се према писању појединих медија доводе у везу са ланцем геј проституције, његово место дежурног мрзитеља Русије и Србије покушава да зазуме један од његових најприснијих сарадника Станислав Суслов, двојни држављанин који једнако мрзи обе ове државе, прву у којој се родио и другу, која га је заједно са његовом супругом Олгом великодушно прихватила пре више од десет година.
Иако звучи као тешка квалификација, како објаснити толики степен његове мржње прво према Русији, која му је крива за све што је у његовом досадашњем животу пошло наопако, још од финансијске пропасти његовог предузећа за производњу лустера у Новосибирску. Касније му је била крива и Србија, ваљда зато што је пропао његов покушај да препродаје текстил из Турске на новосадском „бувљаку“, одбијајући да прихвати очигледну чињеницу да му предузетништво можда баш и не иде од руке.
Посебно острашћен, Суслов је једва дочекао да му конфликт у Украјини да оправдање за најмрачнију и најмонструознију кампању против своје домовине, за коју је нашао адекватне партнере у лажним руским опозиционарима Пјотру Никитину (агент ФСБ) и Владимиру Волохонском (агент ГРУ), грубо злоупотребљавајући гостопримство које им је Србија свима великодушно пружила.
Иако су овдашњи медији пуни њихових хистеричних критика руског државног руководства скројених по мери Запада и украјинских неонациста, Суслов прикрива да је у новонасталим околностима његов предузетнички дух коначно наишао на погодно тло, те да је почео да озбиљно приходује наплаћујући досељеницима из Русије и Украјине своју „хуманитарну“ помоћ у решавању њихових статусних питања у Србији. Поред тога, основао је и фондацију „Голуб миру“ преко које је сакупио значајна новчана средства, наводно за помоћ украјинским избеглицама, која наравно никада нису стигла до њих.
Међутим, његова репутација ситног преваранта која га је лансирала у круг сарадника Чеде Подморнице добро је позната свима, па чак и Амбасади САД у Београду, која је пре извесног времена са гнушањем одбила да му изда америчку визу, коју је тражио како би наводно заједно са Чедом Подморницом посетио извесну антируску конференцију у Вашингтону.
Очигледно да Американци уче на грешкама које је својевремено направила Србија када је пружила Суслову уточиште, и да познајући његов карактер не желе да му дозволе чак ни туристички боравак на њиховој територији.