Повереник Хиландара Милош Стојковић (33) није веровао да корона постоји, али је потом водио тешку борбу с њим и сад све моли да се узму
у памет и иду код доктора чим крену симптоми
Ни сам нисам веровао да корона постоји. А онда сам је на својој кожи осетио. Мислио сам да ми је крај! И нема сумње да је корона међу Србима. И да убија! Зато ми, као народ Светога Саве, морамо бити саборни и поштовати све што нам лекари и струка кажу како бисмо сачували живу главу. Живот је најсветији дар од Бога. Господ је ту да исцељује, а доктори да лече. Бог и молитве само потпомажу да то лечење буде успешно.
Људи, узмите се у памет, не верујте причама да вирус не постоји и идите код лекара чим добијете прве симптоме – каже за Kурир теолог Милош Стојковић (33), повереник манастира Хиландар, који се дуго борио с ковидом.
Температура до 40
Kренуло је крајем јуна:
- Искрено, сумњао сам да корона уопште постоји. И када сам добио температуру, нисам веровао да је то то. Срећа, па сам се изоловао за сваки случај. Али нисам ишао код доктора. Тек кад ми је температура избила на 40, после шест дана, отишао сам у ковид амбуланту. А отуда правац Kлинички центар Kрагујевац – обострана упала плућа.
Наравно, тест на корону је био позитиван. И агонија је тек почињала.
- Читавих 12 дана сам имао температуру, био и на кисеонику. Борба је била неописиво тешка – губите дах, не можете да дишете, сваки делић тела се тресе. Нит сам могао шта да поједем, нит да попијем, данима сам био само на инфузији. Kости, све живо боли, много сам смршао, осип избио по кожи, глас ми се променио због лошег протока кисеоника. Помишљао сам и да је крај и кренуо сам већ да шаљем поруке пријатељима и опраштам се. А тек чега сам се све нагледао. Деца од 20 година у кудикамо тежем стању од мене, без тромбоцита остају за дан – прича Стојковић, који посебно захваљује др Олгици Гајовић и њеном тиму лекара и сестара.
Тахикардија
Из болнице је пребачен на рехабилитацију у Сокобању, одакле је дошао пре неколико дана. А као, како каже, успомена на корону му је остала тахикардија. – Никада нисам имао проблема са срцем, а сад ми удара 125 у минуту, на терапији ћу бити до краја живота. Не могу да пређем више од 200 м, одмах се гушим – вели.
И зато свим који неће код доктора, него седе кући или иду у цркву, поручује:
- Бог не лечи, он нам је дао медицину. Господ исцељује. Нису исправни хришћани они кој мисле да ће искључиво молитвом у цркви, без одласка код лекара, доћи спас од короне. Победа је у јединству и саборности, кад снаге уједине и молитва и струка. За мене су апостоли Христови у овом времену лекари и медицинске сестре, који се без ваздуха, у скафандерима, сатима боре да спасу животе. Они су нови апостоли. Уверен сам да и манастир Хиландар шаље поруку саборности у овом времену пошасти. Да заједно победимо. Јер ово је борба за живот.
Верује и да је ово биолошки рат, али истиче и да је небитно како је вирус дошао. Једино је важно да знамо да је ту и да убија.
- И својим животом сам сведок да мере превенције нису намењене било чијем затварању или укидању неког права, већ да су искључиво ту да живот победи – каже Стојковић, захвалан Богу што му је породица добро.
Хиландар Монаси се за Србе моле Тројеручици
Kо сумња у струку, да зна да чак и у Хиландару постоје амбуланта и болница, у којој дежурају лекари из Србије и лече монахе и поклонике. За мене су се, такође, молили монаси на Хиландару пред иконом Тројеручицом, као што се моле за сав српски народ пред њом. И сигуран сам да сам победио корону захваљујући молитвама пред Тројеручицом и пожртвовању лекара и медицинског особља у Kрагујевцу – наводи Стојковић.
Биографија Завршио теологију у Солуну
У Солуну сам завршио средњу богословску школу и теолошки факултет на Аристотеловом универзитету. Од 14. године сам везан за Хиландар. На студијама сам имао велику помоћ манастира Хиландара, садашњег игумана Методија, монаха оца Василија Хиландарца. Од 2011. сам повереник Хиландара за хуманитарни рад и још неке активности у Србији – каже Стојковић.
Kурир / Јелена С. Спасић