Аустријски публициста Ханес Хофбауер сматра да су агресија НАТО на СР Југославију и једнострано проглашење независности Косова нанели велику штету међународном праву и створили преседан који је уништио послератни светски поредак, док је иза свега тога Косово остало као замрзнути конфликт.
Хофбауер је истакао да је агресијом на СРЈ, по први пут после 1945. године, највећи војни савез на свету напао једну земљу. Тада је, подсећа, савез од 19 чланица, а медју њима три – Мађарска, Пољска и Чешка – које су тек приступиле, ушао у рат.
– То је створило преседан. Тиме је створен простор за сличне војне операције, односно агресије. САД, пре свега, и друге чланице НАТО тиме су вратиле рат у Европу – подвукао је Хофбауер.
Рат је, дакле, указује Хофбауер, у Европу враћен агресијом на СРЈ 1999. године, а не пре годину дана, како се тврди, нападом Русије на Украјину.
– Тада смо имали рат који је, како многи кажу, и узрок за украјински рат. Створио је преседан, који сада Русија користи као изговор. Наравно, напад Русије на Украјину представља кршење међународног права. Али томе је претходило осам година грађанског рата, који је почео нападима украјинске војске на Слављанск и Одесу. То, наравно, не оправдава агресију Русије, али објашњава дуго тињајуће тензије – објашњава Хофбауер за Косово онлајн.
Агресијом на СРЈ, сматра, почело је „ратно размишљање“ у политици, односно размишљање да се ратом могу наметати политички интереси. У вези са отцепљењем Косова, након рата НАТО против СРЈ, каже да је то створило проблем по међународно право.
– То је био први пут, у послератној Европи, да је створена једна нова држава ратом, односно на основу војне интервенције – примећује.
Истиче, међутим, да се Косово не може сматрати независном државом, јер се ради о протекторату којим управљају УН и ЕУ, а косовску независност нису ни признале све земље света, на пример, пет чланица Европске уније.
Косово замрзнути конфликт
Хофбауер подвлачи да је Косово замрзнути конфликт, у којем се за своје интересе боре српска заједница и националистички настројени Аљбин Курти, али и да то није једини замрзнути конфликт у Европи.
– Постоје и други замрзнути конфликти као што је Јужна Осетија, Абхазија, а најдужи такав конфликт је на Кипру, који је замрзнут од 1974. године. Кипар је као такав ушао у ЕУ, без решавања територијалног питања. То представља проблем, јер није цео Кипар под контролом ЕУ, већ само грчки – нагласио је Хофбауер.
Зато сматра да би још дуго могло потрајати решавање косовског питања.
Србија под притиском
У вези са притисцима на Србију да се прикључи санкцијама против Русије, Хофбауер се нада да ће Београд успети да му се одупре.
– Лично се надам да ће моћи да се одупре том притиску, јер санкције сматрам економским ратом. Као држављанин Аустрије, која би требало да буде неутрална земља, сматрам неподношљивим да Беч подржава санкције. Наравно да треба осудити агресију Русије, и треба хуманитарно помагати Украјину, али не и водити економски рат са циљем, како кажу у Немачкој, до уништења Русије, јер то представља учешће у рату – подвукао је он.
Изразио је наду да Србија неће посустати и да, подршком санкција, неће учествовати у рату, иако наводи да је притисак огроман, толико да му се чак и Швајцарска повиновала.
Украјина у ЕУ катастрофа
Кад је реч о захтеву за убрзање европског пута Украјине, за шта се све више залажу поједини европски политичари, Хофбауер је рекао да би пријем Украјине био „катастрофа за ЕУ“.
Подсећа да се већ 2009. видело, кроз источно партнерство и закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању са бившим совјетским републикама, да ЕУ није у стању да тај процес интеграције спроведе на равноправном нивоу.
– То је споразум о слободној трговини једне снажне ЕУ и слабих економија, и он води ка отварању тржишта за радну снагу у корист Уније. Ако би се таква земља примила у ЕУ, то би нанело штету тој држави, али и самој Унији – уверен је Хофбауер.