РУСКИ добровољац Владислав Касин преминуо је у петак 4. фебруара.
Остаће упамћен по томе што се борио у Придњестровској Молдавској Републици 1992, у БиХ 1993, на Косову 1999. године где је тешко рањен и у Донбасу 2014 године.
Владислав Јуријевич Касин рођен је 1957. године, а дипломирао је на Факултету рачунарске математике и кибернетике Московског државног универзитета. На Фејсбук профилу једног корисника, објављена је тужна вест заједно са биографијом покојног Владислава Касина.
– Данас је стигла тужна вест. Бивши професионални пењач и ветеран ратова у Придњестровљу, Босни и на Косову Владислав Касин „Терминатор“ се обесио. Владислав је дипломирао на Московском државном универзитету и борио се као добровољац у Придњестровљу, где је отишао са својим блиским планинарским пријатељем Дмитријем Чекалином. Након тога, Дмитриј је почео да жури у рат у Босни, Владислав је био скептичан према овој одлуци и одлучио је да остане код куће. Чекалин је, пак, ступио у редове 2. руског добровољачког одреда Војске Републике Српске и погинуо 10. марта 1993. у близини града Прибоја, разневши се гранатом. Ова вест је шокирала Владислава, одлучио је да и он крене у рат и освети пријатеља.
Био је препуштен сам себи 20 година
Године 1999. избио је рат на Косову и Метохији, а Владислав је био један од оних добровољаца 2. Бат. 125. Моторизоване бригаде који су поново кренули у рат на Балкану. 5. јуна, током извиђања, био је под минобацачком ватром и рука му је била тешко оштећена гелерима. Ово се догодило у Гури Гату, Кошаре. Срби су хтели да је ампутирају, али су два руска лекара која раде у локалној болници одустала од те идеје и спасила је. Након тога Владислав се вратио у домовину, Југославија му је као инвалиду ВЈ исплаћивала пензију само првих месеци, након чега су било какве исплате престале и сви су га заборавили… Био је препуштен сам себи 20 година. Заборављен од свих. Ужасне вести. На фотографији Влад у југословенској униформи сат времена пре повреде – пише на Фејбук објави.
Заменик председника Савеза бораца Републике Српске Војин Гушић такође је говорио о његовој изузетној личности што свједоче ратови кроз које је прошао Владислав.
– У српској Босни сахранио је најбољег пријатеља и брата. Света српска земља Косово и Метохија заливена је његовом крвљу. Када је Владислав сазнао да гробница његовог зета иде муслиманима по ‘међународном’ споразуму, поново је дошао у Републику Српску и лично се састао са њеним пређедником Радованом Караџићем. Као резултат тога, посмртни остаци хероја пребачени су на српску територију. Не доказује ли нам овај инцидент да у руском народу још живи истинско другарство, које тако величанствено описује славни син руске земље Николај Васиљевич Гогољ у свом бесмртном ђелу „Тарас Буљба“ – навео је Гушић.
Похрлили су на зов срца и братске љубави
Свештеник Валериј Мешков рекао је да је Касаин учинио прави подвиг помагајући Србима.
– Шта рећи о руским добровољцима који су отишли на далеки Балкан да помогну нашој браћи Србима у борби за Часни крст и златну слободу? Ово је подвиг. Истински подвиг, за који су ретки способни, само ретки – чак и међу православним хришћанима. На зов срца и братске љубави похрлили су тамо, на први ред велике и свете битке… Стога је и њихова жртва света и праведна…- рекао је Мешков.
Поред Касина и Алберт Ахсарбекович Андијев био је руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресији на Југославију 1999. године, као и учесник сукоба у Македонији 2001. године. Преминуо је 14. марта прошле године у Београду. Нажалост, никада није добио српско држављанство.