Шиптарски екстремисти оличени у ратним злочинцима Рамушу Харадинају, Хашиму Тачију и Кадрију Весељију, који и даље политичким играма, уценама и интригама избегавају суђење за терористичко деловање такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) и стравичне злочине над Србима, кренули су фронтално на Београд. Покерашким речником речено, отворили су карте. Ставили су руку на сто, извукли све кечеве из рукава. И чекају. Чекају да виде какве карте има Београд.
Одлука Приштине да повећа 100 одсто таксе на робу из централне Србије, хапшење Срба на северу покрајине и малтретирање и претње људима под оправдањем истраге убиства лидера СДП Оливера Ивановића (која, иначе, већ десет месеци тапка у месту и добија на динамици тек сада!?!), као и упад специјалних јединица РОСУ у Северну Митровицу, јесте последица катастрофалног и неочекиваног дипломатског пораза у Интерполу. Тај пораз, осим Приштине, јако је погодио и поједине западне силе попут Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, који глуме „старију браћу“ лажној, криминалној и терористичкој творевини која себе покушава да назове „Република Косово“. Тај пораз, ипак, надасве је показао да Запад није свемоћан, да свет више није униполаран, да амерички и британски кербери могу да поломе зубе, али и да мале земље као што је Србија, уз помоћ пријатеља стечених паметном спољном политиком, није лист на ветру. Штавише, доказали смо да умемо и те како да одолимо политичким олујама. И победимо.
Шта је „српско дипломатско чудо“ у Дубаију још открило? Приштина више нема потеза. Сатерана је у ћошак. Притиснута, са једне стране, убрзаним повлачењем броја признања лажне државности и великим неуспесима приликом апликација за чланство у међународним институцијама, са друге, Албанци са Косова све више се понашају попут бесне звери. Рањене, разочаране, деморалисане…
Бесмислене и сумануте одлуке, попут ових које су тренутно на снази, представљају само албански покушај да се ухвати ваздух. Да се дође до даха. Зато Србија треба да буде још паметнија. Мирнија. Мудрија. Што смо више смиренији, то је већи притисак на Приштину. То знају и Тачи, и Харадинај, и Весељи. Тога су свесни и у Бриселу, и у Вашингтону, али и у Москви, Пекингу… А када понестане опција, уследиће грешке које воде у политичку пензију.
Изађите из магле. И памет у главу.
Милан Добромировић
