Након што су се твитераши утишали у својој осуди наводног непознавања историје Ивоне Јевтић, јер су после дугих полемика најзад схватили да се није десила само једна косовска битка, кренуле су друге осуде и напади на Ивону.
Пошто им није било једноставно да признају да су историјски непотковани, дакле необразовани, хајка на Ивону се морала наставити да покрије дебилизам оних који желе по сваку цену своје политичке неистомишљенике прогласити дебилима.
Да, то су исти они који не знају ко је Апис, ко је Надежда Петровић, и други знаменити Срби из ближе и даље историје.
Но свакако је најпретеранија и најпокваренија била подметачина да је Ивона нова девојка Ане Брнабић те да је до положаја дошла преко геј везе.
Пре свега треба нагласити да је Ивона не само оно што се модерним речником назива стрејт, да има мужа, брак и децу, већ да је пре свега православна хришћанка и патриота.
То је заправо и основни разлог ове медијске хајке, којом се увек жели доказати да су сви они који су родољуби уствари необразовани људи, људи са маргине, неспособни да се баве јавним функцијама, које по „природи“ ствари треба да обавља другосрбијанска лажна елита.
Мада је добар део другосрбијанаца почишћен са разних „културних“ фотеља, навика да им дупе буде удобно смештено на државне функције се изгледа тешко преболева. Државне јасле, сматрају другосрбијанци, искључиво припадају њима. Јер они су та „богом дана“ и „одабрана“ елита, која треба да културно „ваздиже васколико српство“, пардон, управо се они овим терминима користе у пежоративу, изругујући се свему српском.
Како смо само допустили да у држави српског народа културу држе неки српски патриоти? Зар није природно да културни делатници српског народу буду све сами антисрби и србомрсци?
То је заправо основни проблем другосрбијанске квази елите!
Проблем за њих крање неприхватљив, да културни делатници буду родољуби, национално освешћени појединци, који не мрзе своју народну културу, не спрдају се са својом историјом и не презиру сопствени народ.
Свако ко подржава овакав њихов став, свесно или несвесно је заправо продужена рука другосрбијанског антисрбизма.
Ивона Јевтић је професорка српског језика, завршила је Филозофски факултет у Београду. Што наравно не значи да јој се у медијима, пред камерама, не може поткрасти по нека грешка. Поткрадају се грешке и другосрбијанцима. Довољно је погледати њихове твитове па видети да их половина пише неписмено, а друга половина упорно „једе“ слова. Док сви заједно пишу искључиво латиницом. Но, њима ове грешке нико не трља на нос јер позивање на писменост је последње уточиште протува које заправо немају шта да кажу.
Ивона је била директорка Културног центра у Београду и најуспешнији градски секретар за културу. За време њеног мандата буџет за културу је увећан чак за 37%.
Једини „грех“ Ивоне Јевтић је у томе што тај новац није дала другосрбијанској „елити“ и то је толико неопростив грех да ће је генерације другосрбијанаца у црквама проклињати у векове. Ах , да заборавили смо, другосрбијанци не иду у цркве, нити се моле богу, нити поштују традицију, нити им је уопште стало до српског, како духовног, тако и културног наслеђа, које једно без другог практично и не бива.
Но да не ширимо причу. Ивона Јевтић је жртва медијске хајке другосрбијанске медијске машинерије за блаћење и спиновање свега што није по њиховом антисрпском укусу!
