Идући у сусрет новом самиту БРИКС, овог октобра у Казању, свесни да се Србија мора добро припремити за оно што је већ сада почело – за нову еру међународних односа – угледне интелектуалце питамо да ли Србија треба да отворено иде у БРИКС, и то не само као посматрач него у пуноправно чланство. А, за почетак, треба ли да на самиту буде представљена на највишем нивоу, будући да је у априлу председник Вучић позван да буде специјални гост.
Питамо о позицији Србије, јер, што се тиче стране те организације, ствар је јасна – портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да „не постоји ни једна препрека да Србија ступи у чланство и да ће све зависити од воље грађана“.
Међутим, у Србији има неких интелектуалаца који мисле да би питање КиМ могло бити препрека за БРИКС. Један од њих, академик Коста Чавошки, одговарајући на горња питања разјашњава своју бојазан:
– Чињеница је да Србија нема пуни суверенитет, део њене територије је окупиран. Као што Атлантски пакт не може да прими Украјину јер није целовита, тако је тешко да би ми могли ући у ту организацију без Косова и Метохије. А друго је питање, да ли смо у овом тренутку у могућности, јер смо окружени НАТО земљама.
Чавошки истиче: било би врло лепо да можемо ући у БРИКС, и сматра да ће се ситуација за нас у том правцу и променити избијањем Русије на Одесу.
Ево и његовог целовитог виђења:
– Прво, мислим да Србија на самиту у Казању треба да буде на највишем нивоу представљена, јер Вучићу уопште није тешко да путује. То је прилика да се разговара са кључним људима, пре свега са председницима Русије и Кине!
Наравно, било би лепо да уђемо у БРИКС, али околности су такве да то још нисмо у стању да изведемо. Живимо на Балкану где смо окружени чланицама НАТО пакта. Од Северне Македоније, преко Бугарске, Румуније, Мађарска је такође чланица, али је према нама благонаклона, а ту је и БиХ где су трупе Атлантског пакта, и Црна Гора која је у НАТО, као и Албанија. Видите да смо у окружењу.
Наравно, са Русима и Кинезима имамо изврсне односе и они су нам заиста помогли када је требало смањити број земаља које су гласале за ону срамну резолуцију о Сребреници. Добрим делом је то заслуга Русије и Кине, њихових дипломата. На жалост, Русија је врло далеко, а Кина још даље. Тако да смо сами на Балкану.
А када је реч о привреди, упућени смо на Немачку.
Оно што би у ствари помогло је да Русија не поврати само Новорусију, него и Одесу. А кад заузме Одесу, да крене дуж Црног Мора, заобиђе Молдавију и да избије на делту Дунава, на северни крак који се зове Свети Ђорђе. Ту је градић Исмаил и чувена тврђава, за чије је освајање изгубљено много руских војника…
Кад Русија избије на Дунав, она постаје балканска држава!
Тиме се ситуација на Балкану – мења.
Тада би околности биле знатно повољније и Србија би могла да озбиљно размишља о уласку у БРИКС. До тада не може.
Шта би Србија тад добила. Привреда би свакако била боља, али би много више добили у стратегијском смислу. Земље БРИКС би нас могле боље подржавати. Сад то може само Русија, а као што видите, ни она не може. Као што видите, Хрватска је скоро купила, додуше половне, две ескадриле Рафала. Ми имамо неколико Миг-ова 29 у врло лошем стању и то је све. Што се тиче протвавионске заштите, имамо неке кинеске ракете, али оне имају мали домет. Немамо руске најновије системе. Све је то потребно. За почетак две ескадриле најмодернијих ловаца бомбардера, а то једино можемо добити од Русије. И противавионску заштиту. У том погледу, ми смо упућени на Русију, али за сада, са те стране, тешко да би могла стићи нека помоћ.
Да ли би ОДКБ био гарант сигурности – наравно да би. С тим што ја помињем да то што немамо, а требало би да имамо, није тако лако добити чак ни од Русије, те ствари се ретко поклањају.
Кад би се Русија појавила на Балкану, била би каква таква равнотежа. Мада не и довољна.
После агресије НАТО 1999. Русија је имала своје трупе у Босни, а на КиМ су држали аеродром близу Приштине. На жалост, отишли су са Балкана. Јељцинова Русија, односно још више Черномирдин, Черномирдин је нас упропастио.
У овом новом свету, наше место би било врло благотворно, али има разлога зашто ми за сада морамо да будемо тамо где јесмо. Јер смо окружени НАТО и привредно зависимо од ЕУ, односно Немачке.
Веће промене неће доћи ако се промени власт у Белој кући, него кад Русија заузме целу Украјину. То би било потребно. То би био озбиљан ударац такозваној евроатлантској интеграцији, нисам сигуран да ће Атлантски пакт опстати, а у сваком случају неће остати онакав какав је до сад био.
Ако Русији добро крене…