Планови Вашингтона и појединих европских званичника о уједињењу Европе од Балтичког до Црног мора су се обликовали укључујући и Молдавију у ову „орбиту“.Програм „Источног партнерства“ је почео да се реализује. Румунија и Молдавија су почеле да стварају „економски савез Горњег и Доњег Дунава“. Нестале су ограде са бодљикавом жицом на западним границама а уместо њих уведене су „контроле граница по европском систему“. Ове бодљикаве жице руководство Молдавије послало је „пругама“ у Букурешт и Брисел као знак преласка на „европско биће“.
„Економски савез Горњег и Доњег Дунава“
У Молдавију су почели да се сливају „европски фондови за реализацију европских стандарда“. Под руководством европског комесара Филеа одржан је низ састанака са руководством Молдавије. Лично он и њему подобна Могеринијева промовисали су финансирање Молдавије. У свим извештајима Молдавија је представљана као „напредна, иновативна“ земља, која се ни са једном другом не може поредити у имплементацији „европских стандарда“.
Слогани који се тичу “једне румунске државе”, потреба за уједињењем као “убрзавање и продубљивање” европских интеграција, почело се чути све чешће у Молдавији. Молдавија је прва међу земљама бившег СССР-а која је добила безвизни режим и потписала споразум о “европској асоцијацији”. Истина, потписници из молдавске делегације нису били у стању да темељно објасне суштину документа, његову фокусираност и што је најважније – где ће овај споразум коначно водити Молдавију. Штавише, потписници са молдавске стране одбили су да уђу у детаљне дискусије о споразуму о придруживању.
Поред бучних тужилаца и појединих европских званичника у Молдавији су попут печурки после кише почеле да расту четврти „европских интегратора“ из земље. „Борци“ за европске интеграције почели су да купују имовину не само у Румунији и Бугарској, него и у Швајцарској. У „слободним економским зонама“ почеле су да ничу читаве трговине за препаковање лекова којима је истекао рок, за апотеке у Молдавији, шверц цигарета и алкохола.
Молдавија – шверцерска зона и зона прања новца
Молдавија је почела да се претвара у шверцерску зону и зону за прање новцаудаљавајући се не само од „Европских стандарда“ него и од сопствених закона и устава. На прве скандале није требало дуго чекати. У највећи, везан за нестанак новца за побољшање државне границе био је умешан и сам европски комесар Филе. О томе сведоче многи документи и извештаји. Али ЕУ је одлучила да овај случај заташка и Филе је испраћен са „почастима“ након истека мандата. Међутим, ова афера од милион евра у Молдавији није заборављена.
Што даље то више. Европски фондови су једноставно почели да пишу фиктивне “глобалне” реформе законодавства, социјалне сигурности, антикорупцијског центра, односно средства која су потрошена на ствари које се у ствари не могу потврдити. Немогуће је проверити теорију без праксе. Европски комесари – финансијери су већ искрено радили на принципу е… ми вам дамо средства – ви нама проценат.
Међутим, уколико се овакав систем не одржава свему дође крај. Молдавска „елита“ попут паука у банкама почела је да се међусобно истребљује у потрази за суперпрофитом. Европски фондови, као и “лакмус” идеја о “европској интеграцији”, одиграли су и настављају да играју главну улогу у пљачкању Молдавије и профилисању европског вектора развоја као таквог.
Данас ни за кога није тајна да, практично према Илфу и Петрову постоје Европа „великих“ и „малих“. У Европи „великих“ дешавају се скандали светских размера, разматрају санкције, одређују буџети а код „малих“…
И сада када је молдавско руководство огрезло у криминалу и пљачки европских фондова, када се политички противници шаљу у затвор, а свенародни избори за градоначелника Кишињева не признају, све се мање говори о европској будућности.
Данас се може рећи да је Молдавија завршила свој мит о „држави“, “независности“ и „владавини права“. Истина није ли ово повезано са „европским вредностима“. Данас ни за кога није тајна да ће будући парламентарни избори представљати још један успех у фалсификовању резултата, одбијању да се призна постојање „политичких затвореника“, формирању мањинских коалиција, пљачки банки и државног буџета, осиромашењу грађана Молдавије и „руском претњом“.
После свих ових десет година изгубљених за развој Молдавије тешко је поверовати да ће политички мазохизам народа поново довести на власт оне које у хору називају (користим политички лексикон познат Молдавцима), шверцерима, нападачима, лудим људима и друго. Можда је народ уморан, навикао да живи у свом свету, напушта дом, и одлази куд га очи воде.
Исељавање уместо европске будућности
Крајем деведесетих, ми смо као и Руси, Украјинци, Белоруси, Јермени… у вишенационалној Молдавији наивно веровали да ће се земља развијати у правом смеру. Ја сам се као млади сарадник МИП-а радовао уласку моје земље у међународне организације, наивно верујући да ће се то развијати у правом смеру. Али десило се то што се десило. Људи су отишли, отишао сам и ја.
Сваког дана по два до три аутобуса, један авион или два до три вагона са људима бесповратно напусти Молдавију. Статистика говори да се ради о милионима људи који се не могу надокнадити наталитетом. Могу их надокнадити само избеглице из „ватрене“ Украјине или далеких земаља. Индекс неједнакости је највећи, не само у ЗНД него и у Европи. Села и градови нестају. Код народа је веома ниска самосвест, а присутни су и незадовољство и нихилизам.
Ипак, молдавски народ настављају да деле по идеолошкој основи. Европских интеграција више нема па се наставља са русофобијом и румунофобијом свак са своје стране. Јер власт више нема ауторитета да уједини народ око приче о „европским интеграцијама „ и „уједињењу с Румунијом“. Повремено организују своје анкете и маршеве. Власт након потпуног краха идеје о европским интеграцијама иде на прикупљање поена на поделама свих могућих врста.
Модлавија – земља без образованих људи
И оно што је најопасније за саму Молдавију је то што у земљи више нема, не само „револуционарне класе“ него су и образовани људи први напустили земљу а на њихово место дошли су провинцијалци. Многи одлазе из земље не само из економских разлога него и из страха од мас медија и других претњи. С једне стране Украјина је у пламену а са друге стране расте идеја о стварању „велике Румуније“.
На крају иде информативни рат који има своје последице. Дошло је време високе политике у Црном мору. А у високој политици нема људскости. У високој политици или си човек или политичар. У Молдавији је политика бизнис, бизнис кланова, породични бизнис коме је страно све што нема везе с личним богаћењем. У Молдавији букти рат разних политичких фракција и партија али покушајте да дирнете у њихову приватну имовину у Вис Бадену, Лодону, Њујорку и одмах ћете видети „уједињени фронт“ молдавске политичке „елите“. Сада ове “карактеристике” ојачавају друштвену и етничку слојевитост.
Људи у Молдавији нису више усредсређени на позитиван циљ, чак и у том смислу је дошло до потпуног сиромаштва. Да ли су грађани Молдавије данас у здравом духу, поседују ли тај идеализам и истовремено јединство гледишта и разноликости, мноштво које су биле у овој земљи у “предпрестројској ери уништења” ?! Не, наравно. У исто време, Молдавија није најгора земља, о којој покушавамо превише да кажемо. Има само велике, али системске проблеме у виду кратковидних политичких “елита”.
Једна од последица тога је вечно спољнополитичко шаренило Молдавије из једне крајности у другу. Међутим, након потписивања ССП са ЕУ многи су схватили да се ЕУ ближи крају. Међу њима сам не само ја, него и многи експерти како из „Старог континента“ тако и из новог попут Јаниса Страдинса из Летоније.
Још пре украјинске кризе знало се да ће доћи до мултиполарног света. Заједно са Русијом земље попут Кине, Бразила и Индије брзо су се почеле развијати у политичке, економске и финансијске играче.
Сада можемо рећи да постоји потпуно реструктурирање света. Ово реструктурирање је природно утицало на “европске” вредности. Епоха просветитељства била је епоха разума по свом карактеру. То је било време братства, јединства, модернизма али је изнедрило „Француску револуцију“ са све Јакобинцима. Да, и антички Рим је пао када је влада узела постмодернистичке приоритете а онда су дошли Варвари.
Европу Модлавија не интересује
Без обзира на ставове Њујорка и Вашингтона политичка сцена се мења и сваки играч мора да нађе своју улогу. И Молдавија мора да нађе своје место ако не жели да буде отписана као окрузи суседних држава. А све ово може да се деси ако Молдавија не схвати (вектор и кредити за антируски став је ометају) да се Европа развија де факто и де јуре у складу са својим принципима и да је Молдавија не интересује. Она решава своје проблеме и мишљење Молдаваца не чује. Да, у Европи је све лепо до одређених граница. Али после тога је јако тешко заузети своје позиције.
Да, и сама Европа није независна и њом не управљају Европљани. У супротном би арогантна Меркел рекла „не“ Вашингтону и његовој антируској хистерији.
Али сада у Европи нема лидера попут Вилија Бранта и Шарла де Гола. Односи Европе и Русије развијају се погодно за две стране али ако то не одговара трећој она настоји да их уништи свим снагама, укључујући и рат на европским и руским границама.
Међутим, вратимо се у Молдавију… Да ли је садашње молдавско руководство способно да уједини све „самосвесне људе“. Наравно да не. Руководство Молдавије наставља да дели људе.
Ја се и даље с неповерењем односим према молдавској Социјалистичкој партији и сматрам је подложном дробљењу због многих контрадикторних фигура повезаних разним „споразумима“ са оснивачем европских интеграција у Молдавији-Плахотњуком.
Због тога Европа мора одлучити ко ће сутра бити у Молдавији. Они који су били већ су се показали. Они су уништили све и сад се ослањају на коалиције. Све је ово већ било 2009. године. Владајућа „проевропска партија“ у Молдавији је немогућа искључиво због кратковиде политике Брисела.
Неки стручњаци су изразили идеју да парламентарни избори у Молдавији у фебруару 2019. неће бити одржани. Неће се догодити због чињенице да тренутна влада у Молдавији није у стању да их спроведе без неуспеха, што значи да је у Молдавији могућа криза, вештачка, економска или …. банкарска криза. Банкарска криза, на пример, колапс Молиндинкосбанк или Молагробанк, постаће катализатор финансијске и економске кризе, јер су ове две банке окосница. Одлагање времена и преговарања са Бриселом је оно што тренутно влада у Молдавији жели. Криза у Молдавији може ићи заједно са погоршањем ситуације у Украјини уочи председничких избора. Тренутни “проевропски” Порошенко има исту тешку ситуацију као и “проевропски” Плахотњук.
Криза у Молдавији и Украјини, у којој се могу наћи и Румунија, Мађарска и Пољска, опасне су за стабилност и на источним границама ЕУ и за европску безбедност уопште.
Андреј Бурачев
