Неслужбени документ који је наводно словеначки премијер Јанез Јанша упутио у Брисел, а у којем се најављује да ће један од приоритета словеначког предсједавања Унији од 1. јула, бити “завршетак распада Југославије”, усијао је Балкан.
Портпарол Европског Савјета Симон Пиперидис првобитно је одбио да коментарише те наводе, а потом нам је одговорио да нису примили тзв. “нон пејпер” тог садржаја.
И данас реаговања на документ који говори о промјенама граница у региону.
Ускомешао се Балкан, задрхтале “авнојевске” границе држава, насталих распадом СФРЈ. Регионом одјекују поруке о мирном разлазу, раздруживању, припајању, праћене одобравањем и пријетњама ратом.
“Лавину” је покренуо нон пејпер, документ за који Примож Цирман, уредник словеначког портала који га је објавио, тврди да је стваран.
– Ми не знамо ко је аутор тог документа јер нема ни главу ни потпис, је ли настао у Љубљани, Будимпешти или Београду, али знамо из неколико извора да га је словеначка страна протеклих мјесеци дистрибуирала на различите канале – наводи Цирман.
Словеначки предсједник Борут Пахор данас се правда да није видио спорни “нон пејпер” и да је пријатељ БиХ.
Америчка амбасада у Сарајеву поручује да је будућност БиХ, као јединствене државе. Бакир Изетбеговић изражава забринутост што у појединим круговима ЕУ покрећу тему прекрајања граница, а Драган Човић позива на реформе да не би говорили о разлазу.
Његов колега из Дома народа Средоје Новић, пак, увјерен је да је без озбиљног договора, БиХ пред “пуцањем”.
– Уколико лидери не ријеше најкрупније питање, а то је какву БиХ желимо у будућности, не желимо – него какву можемо имати, дубоко сам убијеђен да се БиХ растаче по свим својим шавовима – истиче Новић.
Анонимни аутор “нон пејпер” документа стабилизацију Балкана види кроз укрупњавање националних држава.
Самопроглашено Косово припаја Албанији, с тим што би сјеверни, српски дио, добио посебан статус.
Република Српска ујединила би се са Србијом, а већински хрватски кантони придружили би се Хрватској.
Бошњаци би добили независну државу.
Нико од европских званичника не жели јавно да прича, а ипак је предмет размишљања у појединим чланицама Уније – кажу аналитичари.
– То су посебно схватиле земље у Источној и Централној Европи које су прошле сличан процес економске и политичке транзиције и које су указале да БиХ не функционише – нагласио је Жељко Будимир, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.
– Срби и Хрвати не желе БиХ, Бошњаци не желе овакву БиХ већ унитарну, централизовану, под сопственом хегемонијом. Све је то рецепт за распад. Да ли ће тај распад бити миран или не, одговор је јасан, биће миран – категоричан је Драгомир Анђелковић, политички аналитичар из Београда.
Мирни разлаз у БиХ није новина. Као опција био је и на преговорима у Женеви 1993. Формулу “Унија са три републике” које би касније имале право на самосталност, одбила је бошњачка страна.
Тако је, умјесто мира, рат потрајао још двије године.