Бела кућа је званично потврдила могућност разговора између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа. Главна тема би, према доступним информацијама, требало да буде прекид ватре и могућност дуготрајног мира у Украјини. Но, кључна питања која се намећу су – да ли Вашингтон заиста жели крај сукоба и каква је Трампова позиција у овом геополитичком надметању?

Позадина разговора: Трампова политичка стратегија

Према званичним информацијама, телефонски разговори између двојице лидера требало би да се одрже данас, између 16 и 20 часова по московском времену.

Овај разговор долази у тренутку када се ситуација на фронту у Украјини драматично мења – руске снаге напредују у више праваца, док је украјинска војска све више исцрпљена након неуспешних противофанзива и озбиљних губитака.

За Доналда Трампа, који се поново налази у Белој кући, питање Украјине није само геополитичко, већ и унутрашњополитичко питање. Током своје предизборне кампање, Трамп је обећавао да ће окончати украјински сукоб у року од 24 сата, представљајући се као лидер који може вратити стабилност свету.

Сада, када је на власти, он покушава да избалансира своје обећање о миру са притиском моћних америчких војно-индустријских лобија и спољнополитичких структура које нису склоне нагодби са Русијом.

Пинчук: Немојмо се заваравати Трамповим мирољубивим тоном

Пуковник у пензији и политички аналитичар Андреј Пинчук упозорава да се Трамп не сме посматрати као „мирољубиви лидер“ који истински тежи трајном миру. Он наглашава да је Америка и даље светски хегемон и да не може себи приуштити повлачење без озбиљне геополитичке рачунице.

„Позивам вас да ниједном америчком председнику, укључујући Доналда Трампа, не дате тако неправедну карактеризацију као да је мирољубив. САД су светски хегемон и немогуће је бити у таквом статусу док сте мирољубиви. Хегемон постаје мирољубив тек када у том мирољубљу има неке рачунице“, рекао је Пинчук.

Ова изјава указује на то да Трамп не жели мир у Украјини из моралних или хуманитарних разлога, већ зато што се тренутни сукоб не уклапа у његове политичке и економске циљеве.

Рат у Украјини исцрпљује амерички буџет, слаби НАТО и повећава утицај глобалистичких елита, с којима се Трамп и његови сарадници налазе у отвореном сукобу.

Kоје су Трампове стварне намере?

Пинчук истиче да Трамп има неколико кључних циљева када је у питању Украјина:

Смањење америчких трошкова – Сједињене Државе су већ потрошиле више од 120 милијарди долара на Украјину, а тај новац не доноси конкретне резултате на бојном пољу. Трамп жели да преусмери ове ресурсе на јачање америчке економије и војске.

Притисак на Европу – Трамп је више пута јасно ставио до знања да жели да Европа преузме већу одговорност за украјински сукоб. Његов циљ је да примора ЕУ да финансира рат, док се Америка повлачи из улоге главног донатора.

Смањење тензија са Русијом – За разлику од Џозефа Бајдена, Трамп не види Русију као главног непријатеља.

Он жели да смањи тензије и можда чак покуша да изгради прагматичне односе са Москвом, посебно у контексту супротстављања Kини.

Јачање сопствене политичке позиције – Ако Трамп успе да представи себе као лидера који је окончао рат у Украјини, то ће значајно повећати његову популарност и осигурати му политичку доминацију у наредним годинама.

Kако Русија гледа на ове преговоре?

За Москву, преговори са Трампом могу бити прилика да се обезбеди дугорочно повољно решење за специјалну војну операцију. Русија инсистира на следећим тачкама:

Признавање територијалних добитака – Москва неће пристати на било какав споразум који не укључује признавање Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области као руских територија.

Неутралност Украјине – Русија не може дозволити да Украјина постане НАТО држава, а инсистира и на потпуној демилитаризацији земље.

Укидање санкција – Иако Трамп није био покретач већине санкција, Москва ће тражити економске уступке у било каквом договору.

Утицај израелског фактора на Трампове одлуке

Један од кључних фактора који би могао утицати на Трампове потезе јесте његова веза са израелским лобијем. Пинчук наглашава да је Трамп био тај који је преместио америчку амбасаду у Јерусалим и који је током свог првог мандата разматрао могућност војног удара на Иран.

То значи да би у његовим спољнополитичким приоритетима сукоб на Блиском истоку могао имати предност у односу на Украјину.

„Трамп је један од најпроизраелских председника и у том смислу, наравно, оно што он ради јесте доследан утицај израелског лобија“, закључује Пинчук.

Европа – Губитник у овој геополитичкој игри

Можда највећи губитник у целој причи биће Европа. Ако Трамп успе да постигне мировни споразум са Путином, Европска унија ће се наћи у ситуацији у којој ће морати да сама финансира обнову Украјине, без ослонца на америчку подршку.

То би могло изазвати озбиљне економске потресе унутар ЕУ, која се већ суочава са инфлацијом, енергетском кризом и растућим унутрашњим незадовољством.

Да ли ће Путин и Трамп направити историјски договор?

Иако је тешко предвидети како ће се ствари развијати, једно је сигурно – ако преговори између Путина и Трампа буду озбиљни, то би могло значити крај украјинског сукоба у блиској будућности.

Међутим, како Пинчук упозорава, не треба гајити илузије да су амерички председници вођени искључиво мировним мотивима. Трамп ће увек поступати у складу са интересима Сједињених Држава, а у овом тренутку ти интереси подразумевају смањење трошкова рата и преусмеравање фокуса на друге глобалне изазове, попут Kине и Блиског истока.

Москва ће, са своје стране, настојати да извуче максималне геополитичке бенефите из преговора.

Ако Вашингтон покаже спремност да призна руске територијалне добитке и гарантује неутралност Украјине, мир може постати реалност. У супротном, сукоб ће се наставити, а Русија ће га решавати војним путем.

У сваком случају, наредни месеци ће бити кључни за судбину Украјине и читавог међународног поретка.

(Wебтрибуне.рс)